Close
Kako da nekom pokloniš čitav univerzum? KNJIGOM!

VREME DARIVANJA: “Jedinstvena, prenosiva magija” ovog decembra u Agori

Praznična euforija polako se približava i pred nama su dani koje ćemo provesti sa onima koji nam svojim prisustvom život čine lepšim i neponovljivim. I možda je ovo najidealniji trenutak da obradujete svoje najdraže. Zato je vreme da razmislite o poklonima jer praznično darivanje donosi uvek najlepšu radost iznenađenja.

Kažu da knjigom nekome daruješ čitav Univerzum, jer je knjiga “jedinstvena, prenosiva magija”, nešto što se nikada ne može potrošiti, a zauzvrat će nam uvek darovati neponovljivi doživljaj. Zavirite u čudesne književne svetove sa Agorom koja je, u susret božićnim i novogodišnjim praznicima, pripremila mnoštvo naslova vodećih autora savremene svetske i domaće literature.

Već 17 godina, izdavačka kuća Agora neguje prave književne vrednosti objavljujući relevantna dela, kako domaćih, tako i stranih autora. Za Vas smo pripremili novogodišnji izbor knjiga idealnih za poklon vašim najmilijim.

Knjige po akcijskim cenama možete naručiti uz BESPLATNU BRZU DOSTAVU na vašu adresu za narudžbine preko 1500 din!

Vladimir Pištalo: Tesla, Portret među maskama, roman

Roman „Tesla, portret među maskama“ u Srbiji ostvario nezabeležen uspeh – nakon NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je sa uspehom u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a u SAD je doživeo tri izdanja, kao 11. prevod ovog dela na neki od stranih jezika. Knjiga je na srpskom jeziku izašla u 11 izdanja.

Najprevodjenija srpska knjiga 21.veka

Preveden je na 16 jezika (engleski, ruski, francuski, makedonski, češki, poljski, bugarski, slovački, slovenački, mađarski, rumunski, turski, grčki, italijanski, malajalam i arapski).

Krajem 2011. godine pojavilo se i specijalno zvučno izdanje u interpretaciji glumca Petra Božovića, a 2015. zvučna knjiga i na engleskom jeziku, koju je za američke čitaoce/slušaoce pročitao poznati glumac L. J. Ganser. Ove godine Discovery Channel koji se prikazuje na svim kontinentima pripremio je i novu, ambicioznu dokumentarnu seriju o Nikoli Tesli „Tesla’s Death Ray“. Kao autor najčitanijeg romana o Tesli intervjuisan je i srpski pisac Vladimir Pištalo.

Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana.

Svet se manje promenio od Platona do Teslinog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti.

Teško je ne biti fasciniran pričom o istorijskom iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek!

Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on.

Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti?

Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima.

Vladimir Pištalo: Značenje džokera

Najnoviji naslov Vladimira Pištala

Pred nama je još jedna od onih čarobnih knjiga Vladimira Pištala. U njoj su tajne „uvek zanimljivije od objašnjenja”, a objašnjenja su takva da dižu tajnu na naredni nivo do koga tek treba stići. Naime, nova Pištalova knjiga, pisana u tananim registrima između eseja i priče, jeste svojevrsna knjiga u slavu smeha, koliko i eseja.

„Šta je esej?” pita se autor na samom početku, i odmah odgovara: „Mišljenje.” A sredstvo mišljenja je smeh. Tim „najkraćim rastojanjem između ljudi” ovde se najotvorenije razotkriva logika Pištalove poetike. Smeh je čak utkan, i o surovu priču o Mostaru, Pištalovom tom ličnom Makondu, i o njegovom srušenom i nanovo sagrađenom mostu.

Uz pomoć svojevrsnog književnog ogledala, uz veliki upliv nematerijalnog, uz vanstandardno poznavanje nekih od ključnih i istovremeno zatamnjenih tačaka i srpske i američke kulture, Pištalo u ovoj knjizi gradi brižljivu kompoziciju od eseja o totalno različitim egzistencijalnim stvarima i kulturnim pojavama. Otkriva nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura. Ispisuje tekstove nakon kojih i mi u Srbiji možemo da razumemo Ameriku, dublju od naših predstava i stereotipa o njoj.

A tu američku supstancu u ovoj knjizi vidimo kroz nova i dubinska osvetljenja ličnosti poput našeg Čarlsa Simića, čiju književnu i ličnu sudbinu možemo prepoznati i kao možda najčudnovatiji ogranak „srpske Amerike“, te nama znanih Marka Tvena, Abrahama Linkolna ili Čarlija Čaplina, ali i ljudi skoro nepoznatih našem čitaocu, a važnih za razumevanje onoga što Amerika suštinski jeste, poput Džona Mjuera i Henri Luisa Menkena.

S jedne strane, čitajući ovu knjigu primamo dubinska saznanja o ovom kontinentu, ili metafori, šta god da je, a s druge, pratimo suptilnu povest raspada Jugoslavije, u sasvim vedrom omažu tim strašnim godinama. „Oživljeno prepričavanje“ jedne stare knjige o onaniji jeste jasna priča i o političkom sistemu bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj su očevi-ljudožderi proždirali percepciju svoje dece.

S ove strane ogledala, priča o Koraksu je priča o srpskom Menkenu, a na nju se nastavljaju razni bedekeri, od vodiča kroz hipnotične halucinacije jednog Zografa, pa do onog koji prati sociokulturni milje nekadašnje Jugoslavije i njene regalske književnosti, milje „zemlje koja je svoju istinu učinila teško razumljivom“.

Kroz radove pojedinih umetnika, Pištalo kao da određuje geografiju ova dva društva. U tom moru različitih svetova, on čitaoca skoro neočekivano vodi i do sveta reklame. Reklama je prostor u kome se ovaj autor igra sa svim i svačim, to je put kroz ideje i jezičke kontekste uokviren utilitarnim zahtevom za dopadanjem.

Pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, svi odreda usmereni protiv propagande, tih „vođenih zapažanja“, otkrivaju nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života.

Kao svaka prava knjiga, i „Značenje džokera“ nam, u ovo raspolućeno vreme post-istina, svedoči sobom kao prethodnom istinom. U našem svetu, u kome se najveća moć ipak postiže smehom.

A i ostale knjige Vladimira Pištala možete kupiti po akcijskim cenama.

NOBELOVCI

Jedan od najznačajnijih izdavačkih projekata Agore u 2019. godini svakako je objavljivanje romana egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza Deca naše ulice, autora koji je i jedini arapski pisac ovenčan Nobelovom nagradom. Ovaj roman jeste njegovo kapitalno delo koje mu je, zajedno sa Kairskom trilogijom, donelo ugled najvećeg arapskog romansijera.

Autor je preko 30 romana, a prevođen je na 50-ak svetskih jezika. Poznato je da je, upravo zbog romana Deca naše ulice, Mahfuz ušao u sukob sa radikalnim islamistima, usled čega je na njega izvršen atentat od čijih se posledica nikada nije oporavio.

Nagib Mahfuz: Deca naše ulice, roman

Deca naše ulice je roman koji nudi razvijenu alegorijsku sliku mita o stvaranju sveta i širenju grada kao univerzalne metafore civilizacije. U minuciozno razrađenom pentaptihu Nagib Mahfuz, ovenčan 1988. Nobelovom nagradom za književnost, otkriva nam svoje poimanje istorije čovečanstva kao utopijske fantazije o izgubljenom raju.

Opisujući politiku kao centralnu osu ukupne ljudske prakse, autor nas dovodi do smele i, za mnoge, grešne misli da su sve religije jednake. Nauka je naslednica vere u neizvesnoj potrazi za savršenim modelom svetskog poretka.

Među Agorinim autorima, nalaze se i dve dobitnice Nobelove nagrade za književnost – Alis Manro i Doris Lesing – i pre nego što su zvanično postale nosioci ovog prestižnog priznanja. Među dobropoznatim naslovima, kao Agorina izdanja pojavili su se naslovi: BekstvoŽivoti devojaka i ženaPreviše srećeGoli životPles srećnih senkiLjubav dobre žene (Alis Manro); Zlatna beležnicaLondonske skicePeto deteMemoari preživeleA posebno, mačke i dr. (Doris Lesing).

Jevgenij Vodolaskin: Dom i ostrvo ili Instrument jezika

Jedna od najvažnijih knjiga autora romana Lavr i Avijator. U ovoj fluidnoj knjizi višestruko nagrađivanog ruskog autora, čiji se književni opus često dovodio u vezu sa prepoznatljivim glasovima Nabokova i Eka, Reči i Bića koegzistiraju i neprimetno prelaze jedno u drugo stvarajući kompilaciju tekstova o piščevom životu, uspomenama na porodicu, prijatelje i naučnike, ali i o teškim sećanjima na najtragičnije dane života pod opsadom Lenjingrada, koje dopunjuju promišljanja o moći jezika, govora i reči, i tako oblikuju neponovljivi komad o tokovima Istorije.

Pretendujući da bude autentičan, autor ove tekstove imenuje kao non-fiction iskušavajući čitaoca da se zapita o njihovoj verodostojnosti, jer oni predstavljaju upravo ono što su za pisca i Život i Priča – jedna velika Neizvesnost i „zagonetka smisla“.

Segmenti ove knjige pojavljivali su se u različitim vremenima i različitim uslovima; neki od njih ranije nisu uopšte zabeleženi jer su vodili „slobodne usmene egzistencije“. Povezujući ih pod jednim naslovom – Dom i ostrvo ili Instrument jezika, pisac je osetio da ova „mala kolekcija nije bez unutrašnje dramaturgije“.

Uokvirena pričom o Puškinskom domu na čijem čelu je bio naučnik svetskog glasa – Dmitrij Sergejevič Lihačov, zahvaljujući čijim intervencijama kod tadašnjih vlasti Puškinski dom postaje Dom i Ostrvo, oaza stvaralačke atmosfere, ova knjiga napisana je kao autentična autobiografija i priča o unutrašnjoj drami Duše, ali i kao poetički dnevnik koji svedoči o tome da „granica između čoveka i teksta nije toliko jaka kao što se ponekad može činiti“.

Jevgenij Vodolaskin: Solovjov i Larionov

Roman Solovjov i Larionov, Jevgenija G. Vodolazkina, takođe jedan je od najboljih savremenih ruskih
romana. Prati sudbinu Rusije u njenom natežem i najtragičnijem periodu – građanskom ratu. Istorijske
prilike i svetska politika doprineli su porazu belog pokreta, ali genijalni general Larionov, koji je simbol
svih belih generala, uspeo je da preokrene poraz na bojnom polju u moralnu pobedu: organizovao je
spasavanje ogromnog broja ljudi koji su se pred crvenom armijom slivali na Krim.

Ralf Elison: Nevidljivi čovek, roman

U anketi magazina Tajm ovaj roman uvršten je među 100 najboljih romana napisanih na engleskom jeziku između 1923. i 2005.

Priča o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom. Kada dobije stipendiju za koledž namenjen crncima, doživljava poniženje od strane belaca i upoznaje dekana koledža, crnca, koji s prezirom gleda na probleme svoje sabraće. Utehu ne pronalazi ni kada ga prognaju iz koledža, niti u religiji (čiji je propovednik, ispostavlja se, kriminalac), niti u politici (gde biva upleten u frakcionaške sukobe unutar levičarskog pokreta, a potom i u rat sa pripadnicima crnačkog nacionalističkog pokreta).

U knjizi se osuđuje američko društvo iz sredine XX veka koje svojim građanima ne nudi trajne ideale, niti obezbeđuje institucije kroz koje bi ih ostvarili. U tekst je protkana i snažna rasna tema – metafora o „nevidljivosti“ ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste.

Isto tako, ukazuje se na paradoks da koliko god crnci bili vidljivi kao rasna grupacija, kao pojedinci su u svakodnevnom funkcionisanju društva bili potpuno nevidljivi (u datom periodu američke istorije). U doba svog objavljivanja, roman je snažno odjeknuo u američkom društvu, u kojem se rađao građanski pokret Afroamerikanaca, dok su u isto vreme postojale oaze rasne segregacije i netrpeljivosti. Knjiga je ovenčana Nacionalnom književnom nagradom 1953.

Simbolistički postupak u ovom romanu, po priznanju samog Elisona, potiče o T.S. Eliota i njegove poeme Pusta zemlja. Pisac je to delo prvi put pročitao još kao student i odmah ga je zadivilo stapanje njegove dve velike strasti, muzike i književnosti. Elison je u ovoj poemi video džez muziku pretočenu u reči i kasnije je često isticao da je od Eliota naučio kako se slika rečima i tehniku improvizacije, koju je do tada sretao samo u džezu.

Knjiga je odmah po objavljivanju dočekana s pozitivnim prikazima u najuglednijim književnim časopisima. Sol Belou je za prvi roman do tada malo poznatog autora napisao da predstavlja „briljantnu individualnu pobedu, dostignuće… koje dokazuje da među našim savremenicima ima istinskog herojskog kvaliteta“, dok su drugi kritičari roman odmah označili kao neosporno klasično delo književnosti XX veka.

Lori Mur: Okorelost, priče

Lori Mur je danas jedna od najuticajnijih američkih književnica, a njena najnovija zbirka priča Okorelost jeste prvo delo ove spisateljice koje se pojavljuje na srpskom jeziku. Njene priče plene neverovatnom moći samog pripovedanja.

Ključno obeležje kratkih proza Lori Mur je humor. To neveselo mesto kakvo Amerika u poslednje dve-tri decenije jeste, ona predstavlja bez ulepšavanja ali zato jezikom koji težinu egzistencije razbija ironičnim opaskama, zapažanjima o apsurdnosti vaskolikog postojanja, smehom kome ne mogu odoleti ni njeni likovi, a ni čitaoci. Taj smeh nije previše glasan, kratak i eksplozivan, već onaj kome se vraćamo kao poslednjem utočištu, kad sve ostale pametne i velike parole, verovanja i principi izblede.

Njeni junaci su mahom visokoobrazovani, srednjeklasni i nevisoke emocionalne inteligencije, koju nisu stigli da razviju jer su se bavili dubokim mislima o spoljašnjoj i unutrašnjoj politici svoje zemlje, dok su osmišljavali svoj porodični život na Srednjem zapadu jer im se činilo da je to ispravno, i da ima smisla. Sve dok nisu shvatili da smisla nema, da su razvedeni, u dugovima, nasukani na vlastite snove o sredovečnosti.  Predstavlja ih Lori Mur kao nemoćne da krenu napred, previše gnevne zbog čestog osvrtanja unazad, dok pribegavaju zaklonima od novih veza, donatorskih večera, prizivanja duhova i bivših sopstvenih veličina. I kako onda da im ne preostane smeh?

I tajna radost zato što njihova malobrojna deca ipak poseduju mudrost, makar u zametku, kakvu oni nisu imali, da razmrse to klupko odanosti kontraproduktivnoj tradiciji, i strasti koju ova guši, ali koja uporno tinja. Amerika će ponovo biti velika, jer su joj deca verna? Zapisi o američkom životu Lori Mur taj deo ipak ostavljaju otvorenim.

Adil Ismat: Priče Jusufa Tadrosa, roman

Pred čitaocem se otvaraju stranice romana koji je, kao sasvim autentično književno ostvarenje savremene egipatske literature nagrađen Medaljom Nagiba Mahfuza za književnost.

Priče Jusufa Tadrosa roman je egipatskog književnika Adila Ismata (1959). Glavni junak romana, Kopt Jusuf Tadros, praktično monološkim pripovedanjem prenosi priče o svom životnom i umetničkom stasavanju i sazrevanju, o odnosima sa roditeljima i sestrama, o svojim emotivnim iskustvima, o odnosu prema Bogu i crkvi, usput gradeći živopisnu sliku života po gradovima i varošicama egipatske provincije u periodu od šezdesetih pa sve do danas, tokom koje je Egipat doživeo velike ekonomske i društveno-političke promene propraćene dubokim krizama.

Iako se Ismat preko svog protagoniste, običnog čoveka, ali neobično nadarenog i strastvenog slikara, dotakao društvenih, političkih i verskih događaja tokom perioda od pola veka, kao i atmosfere koja je sve to pratila, ovo je najpre roman o umetnosti, o umetničkom stvaralaštvu i stvaralačkom činu, kao i o odnosu društva prema umetnosti i umetnicima. Kako sâm autor često ističe, ovaj roman je posvećen njegovom sopstvenom umetničkom iskustvu i stasavanju, izazovima i mukama koje je lično iskusio.

„Intimno sa istančanim detaljima… Esmat pronicljivo pripoveda neverovatnu priču o borbi i čežnji.“ – Arab News

„Iskreni prikaz pogoršanja situacije egipatskih hrišćana i njihovo otuđenje u sopstvenoj zemlji dirljivo je i napisano sa velikom osećajnošću.“ – Žiri za dodelu Medalje Nagiba Mahfuza za književnost

Antologije savremene španske i hispanoameričke, argentinske, australijske, slovačke, severnoameričke i srpske priče – na sniženju do 80%

Takođe naša preporuka za novogodišnja čitanja jesu i knjige naših novih klasika.

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *