Close
NOBELOVA NAGRADA U DOBA KORONE

U periodu od 1901. godine kada je ustoličena od strane Švedske akademije za izvanredni doprinos književnosti, pa sve do 2019. godine, ovo značajno internacionalno priznanje dodeljeno je 112 puta i do sada je imalo 116 laureata, među kojima su i: Rudyard Kipling, Rabindranath Tagore, William Butler Yeats, Henri Bergson, Thomas Mann, Hermann Hesse, André Gide, Thomas Stearns Eliot, Bertrand Russell, Ernest Hemingway, Albert Camus, Boris Pasternak, Ivo Andrić, Samuel Beckett, Gabriel García Márljuez, Joseph Brodsky, Alice Monro, Toni Morrison, José Saramago, Doris Lessing, Orhan Pamuk, Kazuo Ishiguro, Peter Handke, Olga Tokarczuk i dr.

Poslednje godine bile su godine iskušenja i za Švedsku akademiju budući da je dodela ove nagrade praćena kontroverzama i kriticizmima različitih oblika (rezultirajući „međunarodnim nepoverenjem u Akademiju“), a 2020. godinu svakako će obeležiti i specifične okolnosti u kojim će se ceremonija proglašenja dobitnika odvijati, kao rezultat novonastale situacije usled Covid pandemije.

Proglašenje dobitnika predviđeno je za 8. oktobar, sa početkom u 13h.

Sledeći svoj prvobitno utvrđeni koncept, izdavačka kuća AGORA objavila je niz naslova visokokvalitetne svetske literature, pa su se tako, među Agorinim autorima, našle i dve dobitnice Nobelove nagrade za književnost – Alis Manro i Doris Lesing – i pre nego što su zvanično postale nosioci ovog prestižnog priznanja. Među dobropoznatim naslovima, kao Agorina izdanja pojavili su se naslovi: BekstvoŽivoti devojaka i ženaPreviše srećeGoli životPles srećnih senki, Pogled sa Edinburške stene, Ljubav dobre žene (Alis Manro); Zlatna beležnicaLondonske skicePeto deteMemoari preživele, Trava peva, Ben u svetu, A posebno, mačke (Doris Lesing).

Ove godine naše čitaoce obradovali smo još jednim izvanrednim delom egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza, koji je i jedini arapski pisac ovenčan Nobelovom nagradom. Roman Deca naše ulice jeste njegovo kapitalno delo koje mu je, zajedno sa Kairskom trilogijom, donelo ugled najvećeg arapskog romansijera. Mahfuz je prevođen na čak 50-ak svetskih jezika. Poznato je da je, upravo zbog romana Deca naše ulice, ušao u sukob sa radikalnim islamistima, usled čega je na njega izvršen atentat od čijih se posledica nikada nije oporavio.

Do 70 % POPUSTA ZA KNJIGE DOSADAŠNJIH AGORINIH NOBELOVACADoris Lesing, Alis Manro, Ejvida Junsona i Nagiba Mahfuza.

Kao i za knjige Agorinih autora koji su bili u najužem izboru – Džojs Kerol Outs , Sezara Ajre, Edne O Brajen i Eni Pru.

Za sve porudžbine preko 1600 din BESPLATNA BRZA DOSTAVA KURIRSKOM SLUŽBOM (na teritoriji Republike Srbije*).

Alis Manro

Nobelovka Alis Manro (1931) spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je trinaest zbirki pripovedaka, kao i roman Životi devojaka i žena (Lives of Girls and Women), iz 1971.godine, kod nas preveden 2011. Pored ovog romana, na srpski su.

Zbirke pripovedaka su joj tri puta dobijale nagradu Gavernor – najprestižnije književno priznanje u Kanadi Ples srećnih senki (The Dance of the Happy Shades) 1968; Šta misliš, ko si ti? (Who Do You Think You Are?) 1978; Napredovanje ljubavi (The Progress of Love) 1986), a dva puta su ovenčane nagradom Giler (Ljubav dobre žene (The Love of a Good Woman) 1998 i Bekstvo (Runanjay). Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom.

U obrazloženju Nobelovog komiteta Švedske akademije, kaže se, pored ostalog, da je Alis Manro Nobelovu nagradu dobila “zbog njenih izvanrednih pripovedačkih sposobnosti, ostavrenih u kratkim pričama, žanru koji je Akademija do sada retko nagrađivala. Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom.

Doris Lesing

Doris Lesing (1919), dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2007.godinu, smatra se jednim od najznačajnih  britanskih pisaca druge polovine XX veka. U svojim knjigama, ona je obuhvatila neke od najbitnijih društvenih problema ovoga veka – od rasizma i feminizma, pa do uloge porodice i pojedinca u savremenom društvu. Iako je ubrajaju u vodeće postmoderne feministkinje, Doris Lesing je u nedavnim javnim nastupima osporila ovakva ‘ideološka’ čitanja njenih dela.

Počevši od prvog romana Trava peva (The Grass is Singing, 1950), u kome se bavi koji se bavi samozadovoljnim filistarskim društvom belih doseljenika u Južnoj Africi, privlači značjnu pažnju, a nakon romana Zlatna beležnica (The Golden Note-book, 1962), kritičari je identifikuju kao vodećeg feminističkog pisca.

Nagib Mahfuz: DECA NAŠE ULICE

Jedini Arapski pisac, dobitnik Nobelove nagrade.

Deca naše ulice je roman koji nudi razvijenu alegorijsku sliku mita o stvaranju sveta i
širenju grada kao univerzalne metafore civilizacije. U minuciozno razrađenom pentaptihu Nagib
Mahfuz, ovenčan 1988. Nobelovom nagradom za književnost, otkriva nam svoje poimanje
istorije čovečanstva kao utopijske fantazije o izgubljenom raju.

Opisujući politiku kao centralnu osu ukupne ljudske prakse, autor nas dovodi do smele i,
za mnoge, grešne misli da su sve religije jednake. Nauka je naslednica vere u neizvesnoj potrazi
za savršenim modelom svetskog poretka.

Povest našeg šora, tog svetog jajeta iz kog se legu novi i novi krajevi grada, ciklična je:
izabrani pojedinac ulazi u svet nasilja i razvrata i trijumfuje u borbi protiv nepravedne sile.
Vreme prolazi, svet opeva spasiteljeve podvige, ali za boravlja lekciju i nanovo tone u nasilje i
razvrat.

Deca naše ulice su epopeja s porukom da nepravdi mora doći kraj, kao što posle noći
dolazi dan. Ovim filozofskim romanom Mahfuz postavlja pred nacionalne vođe sa sredine
dvadesetog veka pitanje da li žele da stvaraju društvo pravde i slobode ili bede, iznude i
mafijaških klanova.

Zbog ovog romana Nagib Mahfuz je bio žrtva atentata od čijih posledica je nekoliko
godina kasnije i umro.

Ejvind Junson

Ejvind Junson (1900-1976) je veliki evropski romanopisac koji potiče iz radničke porodice sa severa Švedske. Radio je mnogo različitih poslova, između ostalog u pilani, ciglani i kao seoski sluga, pre nego što je 1924. godine objavio prvo delo. Proveo je važan period tokom 20-tih godina prošlog veka u Berlinu i Parizu, i bio je među onima koji su predstavili ideje evropskog modernizma u Švedskoj. Uspeh kod kritike doživeo je 1929. sa delom Komentar o zvezdi padalici (Kommentar till ett stjärnfall). Četiri autobiografski obojene knjige koje čine Roman o Ulofu (Romanen om Olof, 1934-37) osvojile su širu čitalačku publiku. Ejvind Junson je postao član Švedske akademije 1957, a Nobelovu nagradu za književnost podelio je sa Hari Martinsonom 1974.

Džojs Kerol Outs

Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja. Poslednjih nekoliko godina je pominju u najužem krugu potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade. Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova.

Džojs Kerol Outs spaja velike zamisli i sitne pojedinosti u idealnom proznom činu balansiranja, ali najlepše je što to zapravo ne primećujete. Preokupirani ste žurbom da okrenete sledeću stranicu. Pripovedanje nijednog živog američkog pisca ne odjekuje prizvukom užasa koji je proizveo Edgar Alan Po onako kako to radi Džojs Kerol Outs.

Sesar Aira

Sesar Aira (1949), kontroverzan i tajanstven, spada među pisce koji su najsnažnije uticali na noviju argentinsku i latinoameričku književnost, a mnogi kritičari ga porede sa Borhesom. Autor je preko sedamdeset knjiga i pominje se kao najizvesniji argentinski kandidat za Nobelovu nagradu.

Pažnju književne javnosti privukao je romanom Kako sam postao monahinja iz 1993. godine. Aira je protagonista mnogih svojih knjiga, među kojima izdvajamo romane Književni kongres, Čudesne kure doktora Aire, Kakos sam se nasmejao, Mermer, te autobiografski esej Rođendan i zbirku priča Muzički mozak, koja uskoro i na srpskom jeziku treba da izađe u izdanju Agore.

Edna O Brajan

NAROČITA VRSTA IRSKE PROZE

“Zbirka priča Edne O’Brajan Sveci i grešnici  sadrži mnogo seksa, prikazuje mnoštvo ljudi koji su puni života, i koji hrabro prkose smrti. Njeni protagonisti su divno nesavršeni i ranjivi… puni snage, pri čemu se ogleda ona već karakteristična nežnost O’Brajanove, ovoga puta usmerena ka činu i umetnosti sećanja… Ko su onda ti eponimski grešnici? Ko su novi Adam i Eva? Saosećajne, očaravajuće pripovesti Edne O’Brajan svesno odbijaju da daju nedvosmislen odgovor na to pitanje.” Majkl Roberts, Financial Times

“Pojedini pisci, poput slikara, neprestano se vraćaju istoj temi. Edna O’Brajan upravo je takav stvaralac. Njeno ime upućuje na jednu naročitu vrstu irske proze, u kojoj se prikazuju životi uklešteni između zagušujuće sigurnosti doma i privlačnosti bega. Već od prvog romana, Provincijalke (1960), njeno delo se prepoznaje kao novina, u njemu se teme seksualne represije preoblikuju u radosni eksperiment, a prastara izgnanička tuga u mogućnost istraživanja vrlog novog sveta… Edna O’Brajan je, pre gotovo pola veka, književnu slavu stekla subverzijom, ali i sada, na vrhuncu spisateljske moći, još uvek može da vam izmakne tlo pod nogama.”

Ajling Foster, The Times

“Najnadarenija žena koja danas piše prozu na engleskom” Filip Rot

“Jedna od najvećih vrlina proze Edne O’Brajan jeste to što odaje utisak sveta iznova stvorenog pomoću jezika”  Šejmas Hini

“Edna O’Brajan piše najlepše priče na svetu”   Alis Manro

 

 

 

 

 

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *