Burhan Sonmez: LAVIRINT

Opis

Četvrti roman Burhana Sonmeza, kao što to i njegova naslovna odrednica nagoveštava,
lavirint je intimnog mikrokosmosa ali i nepreglednih prostora telesne i duhovne egzistencije Bića
(izvezen borhezijanskim mikropričama i kamijevskom predstavom otuđivanja), time postajući
osnovno semantičko polje iz kojeg se celokupni simbolizam teksta ekstrahuje i opet u njega vraća…

U tom lavirintu glavni protagonista, prelazeći težak transformativni put telesnog i duhovnog bivstvovanja,
postaje putnik u prostorima nekih prošlih, sadašnjih i budućih glasova.
Nakon pokušaja samoubistva,  Boratin – mladi muzičar, izgubivši pamćenje, biva
otuđen, ne samo od zajednice, okruženja i drugih lica u kompleksnoj galeriji likova,
nego i od samog sebe, u lavirintu uma, duha i emocija, ne znajući da li je zaborav
prokletstvo ili pak blagoslov.

Tamo gde se mešaju kolektivno i lično sećanje, i sve postaje deo mrtve istorije,
postoji samo jedna istina u koju ne sumnja: njegovo telo sa slomljenim rebrom.
U toj rasparčanoj slagalici društvenog i individualnog pamćenja, Sonmezov junak
suočava se sa dva pitanja. Prvo je povezano sa telom: Da li fizičko prepoznavanje
pruža osećaj identiteta, dok se drugo pitanje tiče uma: Šta je više oslobađajuće za čoveka ili društvo
– poznavanje prošlosti ili pak zaborav?

„Knjiga se čita kao grozničavi san. Boratin je bezvoljan egzistencijalni heroj koji
često luta kroz svoje dane sa otuđenjem koje priliči glavnom Kamijevom junaku.”
– The New York Times

„Ova duboka knjiga upravlja psihogeografijom Istanbula da bi ispitala to
najmisterioznije biće: Sopstvo. Sonmezov majstorski roman, Lavirint prolazi kroz
ove teme lucidno borhesovskom, ali sasvim originalnom rukom.”
– Asymptote Journal