Opis
Ako Flober sanja da napiše knjigu ni o čemu, on isto tako sanja da sastavi roman
koji se „drži unutarnjom snagom stila”: ako Malarme izgovarajući reč „cvet”
teži da obuhvati onaj koga nema ni u jednoj kiti cveća i da tako uspava svaku reč
u bezdanu muzičkog ništavila, on je isto tako – on je u prvom redu – pesnik koji hoće
„da prepusti inicijativu rečima, da upiše na stranicu knjige jednu neuništivu arhitekturu reči,
koji tvrdi da je svet stvoren da bi dao jednu lepu knjigu”.
– G. P.
Možda je Virdžinija Vulf bila u pravu kad je svoje čitaoce uveravala da se idealno pisanje romana
odigrava u pasusima i poglavljima, a ne u rečenicama.
Sama rečenica za sebe nije u stanju da artikuliše svekoliki oblik romana u kojem se stiče
mnoštvo rečenica i za koje je onda neophodno obezbediti neki dublji ritam.
Ritam jedne rečenice nije dovoljan. Potrebno je da tekst romana bude ritmovan s one strane rečenice.
Od pasusa do pasusa, od poglavlja ili odeljka do poglavlja i sledećeg odeljka.
– Jovica Aćin
Pesnik je dakako subjekt knjige, njena supstancija i njen gospodar, njen sluga i njena tema.
I knjiga je doista subjekt pesnika, biće govora i znanja koje piše u knjizi o knjizi.
Taj pokret kojim se knjiga, izgovorena glavom pesnika povija i savija u sebe,
postaje subjekt po sebi i za sebe, taj pokret nije neka spekulativna refleksija ili kritika,
nego pre svega poezija i istorija. Pismo se piše, ali se isto tako trza u svojoj rođenoj predstavi.
Tako, u dubini ove knjige koja se beskrajno ogleda u sebi, koja se razvija kao jedno bolno propitivanje
o vlastitoj mogućnosti, forma knjige predstavlja samu sebe.
– Žak Derida
U mnogo navrata, kod Šekspira i kod Kalderona, bitke ispunjavaju poslednji čin,
a kraljevi, kneževi, štitonoše i pratioci „daju se u bekstvo”.
Zaustavljaju se u trenutku kada bivaju vidljivi gledaocima.
Scena nalaže zastanak bekstva dramskih likova.
Njihov ulazak u prostor pogleda onih koji ne učestvuju u akciji i koji su im istinski nadmoćni,
omogućava napuštenima da dođu do daha i obuhvata ih novom atmosferom.
Otuda scenski fenomen nastupa „u bekstvu” izvlači svoje skriveno značenje.
Čitanje te formule uvodi u igru nadu u mesto, svetlost ili osvetljenost pozornice
na kojoj bi i naše bekstvo kroz život zaštitili nepoznati posmatrači.
– Valter Benjamin
Recenzije
Još nema komentara.