Opis
STREPNJE I SUROVE NADE RODITELJSTVA
Prečasni Čester Keš, alijas Mili Tata, putuje i drži propovedi, ali i kidnapuje i muči dečake.
Roman počinje jednom takvom otmicom. Žrtva je Robi Vitkoum, otet iz ruku majke Dine na parkingu
tržnog centra. U pokušaju da ga spase, majka zadobija teške povrede od napadača. Mili Tata beži s
Robijem u drugu državu gde živi s njim pod maskom samohranog oca i udovca. Mučenjem i
ponižavanjem otmičar uči Robija da ga posmatra kao pravog oca, koji je sa svojim grotesknim nadimkom
sušta suprotnost očinske figure. On izgladnjuje dečaka, zatvara ga u „škrinju“ i seksualno zlostavlja.
Uporedo s dečakovom golgotom, Outs prikazuje muke roditelja koji su ostali bez deteta i njihov život u
surovoj nadi. Nakon šest godina zatočeništva, dečak uspeva da pobegne i vraća se u svoj dom, ali
nastavak porodičnog života Vitkoumovih ne ide nimalo lako. Ožiljci su preduboki, suviše mnogo vremena
je prošlo i srećan kraj se ne nazire.
Prema rečima kritike, Džojs Kerol Outs poteže problematično pitanje ovim romanom – da li proza može
govoriti o moralu slikom moralno neprihvatljivog junaka. Kao veliki majstor prikaza poremećenih umova,
Outs daje mračan, detaljan, ali krajnje realističan portret manijakalnog Milog Tate. S druge strane, ni
karakterizacija običnih ljudi, kakvi su bili Robijevi roditelji pre otmice, nije ništa manje umešna. Čak i dok
im se brak raspada pod teretom strašne nesreće, Vit i Dina Vitkoum se drže svoje ljudskosti iako im se
život polako raspada.
Vešto napisan i izuzetno savremen, roman Mili Tata bavi se jednom od najosetljivijih tema današnjice –
zlostavljanjem dece. Džojs Kerol Outs bez okolišanja i uvijanja veoma uverljivo secira um prestupnika i
žrtve, ali se bavi i odgovornošću roditelja, zajednice, školskog sistema, medija i društva kao celine.
Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja. Poslednjih nekoliko
godina je pominju u najužem krugu potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade. Teme kojima se Outsova
bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija,
zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova.
Džojs Kerol Outs spaja velike zamisli i sitne pojedinosti u idealnom proznom činu balansiranja, ali
najlepše je što to zapravo ne primećujete. Preokupirani ste žurbom da okrenete sledeću stranicu.
Pripovedanje nijednog živog američkog pisca ne odjekuje prizvukom užasa koji je proizveo Edgar Alan Po
onako kako to radi Džojs Kerol Outs.
Preveo sa engleskog Igor Cvijanović
Recenzije
Još nema komentara.