Opis
„Sasvim prikladno naslovljene, Nesabrane priče sastavljene su od raznorodne građe koja
obuhvata žanrove koji variraju u rasponu od autobiografskih zapisa i anegdota, kratkih eseja na
biblijsko-jevrejske teme i opise jevrejskih praznika, biografskih crtica o autoru dragim i
značajnim ljudima, deseteračkih prevoda biblijskih knjiga, esejističkih analiza ladino poslovica i
njihovog poređenja sa južnoslovenskim izrekama, do analize sevdalinki i nekoliko autorskih pesmica u desetercu.
Vezivno tkivo koje objedinjuje ove heterogene pripovedne sadržaje i forme predstavlja, s jedne
strane, živahan i vedar duh samog autora koji čitavoj ovoj građi daje anegdotsku i humornu notu,
kao i tematika koja se u dobroj meri oslanja na sarajevsko i jugoslovensko jevrejsko iskustvo.
Tako, Papo o sebi govori ne samo kao o Jevrejinu, nego i kao o „Sarajliji, Bosancu i
Jugoslovenu”, kojim se, paradoksalno, smatra bez obzira na nestanak te zemlje i svoje
preseljenje u Izrael, a ta kompleksnost i slojevitost autorovog identiteta daje specifičnu draž u ovoj knjizi.”
Aleksandar Pavlović
„Smisao ovakve nesabranosti ipak se najbolje može sagledati u pesmi: Jel Sarajvo đe je nekad
bilo, ili: odvjet jednom muhadžeru. Lirski subjekat, izmaknut iz vremena i prostora koji beleži,
svedoči (pisanim) tekstom o onome što je prevashodno i u njegovom životu i u njegovom
nasleđu bilo bitno obeleženo usmenošću. Ponavljajući obrazac nastanka usmene Tore, autor zapisuje da bi sačuvao.
Na stilskom planu to je ironijsko poigravanje s pomodnom nekanoničnošću i teško da bi
postmoderna praksa koju živimo bila u mogućnosti da izrodi ikakav sabraniji kanon od ovoga.
(…) Vratimo li se Deridinom razumevanju khôra-e, razumećemo kako je moguće pisati prošlost,
sadašnjost i verovatno budućnost, žargonom, dijalektom, desetercem i nevezanim proznim
izrazom, a ipak pisati/govoriti konsekventno i s radošću pisanja/govorenja.”
Gordana Todorić
Eliezer Papo (1969, Sarajevo) profesor je sefardske književnosti na Ben-Gurion Univerzitetu u
Negevu, redovni član Izraelske nacionalne akademije za Ladino i dopisni član Španske
kraljevske akademije. Dosad je objavio jedan istorijski roman – Sarajevska megila: skica za
portret jednog svijeta u trinaest poteza (2001), koji se našao u užem izboru za Ninovu nagradu, i
dve zbirke priča: Sefardske priče (2000) i Časovničar i sačasnici: zbirka postistorijskih priča, s domaćim zadacima, podijeljena u pet časova i četiri odmora (2007).
Recenzije
Još nema komentara.