Opis
Pejami Safa jedan je od retkih turskih pisaca koji se oprobao skoro u svim
književnim disciplinama – neki kažu da njegova bibliografija broji
magičnih 500 bibliografskih jedinica.
Mehmed Nijazi Ozdemir, bez imalo dvojbe, kaže „da je Safa vrh turskog sveta književnosti!”
Skoro u svim romanima Safa obrađuje odnos između istoka i zapada, na videlo
iznosi sukob između starog i novog, između naprednog i degenerativnog,
i to maestralno radi sukobljavajući alafranga i alaturka likove
dopuštajući da svako govori sopstvenim jezikom.
Roman Sami smo jedno je od Safinih dela o kojem se među književnim kritičarima
ponajviše raspravlja. Radnja romana dešava se nakon Drugog svetskog rata u jednoj
vili koja se nalazi u istanbulskom kvartu Ješilkoj. U njoj žive braća Samim i Besim
sa sestrom Mefharet i njenom decom Selmin i Ajdin. Samim je najstariji, najmudriji
i o svemu ima sopstveno mišljenje, dok Besim predstavlja njegovu suprotnost.
Mefharet, njihova namrgođena i nervozna sestra, rano je ostala udovica i u stalnom je
sukobu sa svojom ćerkom Selmin. Da bi se osvetila svojoj majci, Selmin izmišlja
sopstvenu trudnoću i nimalo ne pokušava uveriti svoju majku – kada ova umisli da je
ostala u drugom stanju sa rođenim ujakom Samimom! – da to nije istina.
Safa roman započinje motivom u kojem dominira jedna perverzna sumnja. Iako
predstavlja tešku sliku tadašnje Turske, sabijenu u jednoj porodici na skučenom
prostoru, problemi jedinke i zajednice – laž, totalna suprotnost, suprotnosti između
istoka i zapada – koje Safa želi rešiti, večni su i tiču se celog čovečanstva.
Safini savremenici, i oni ogorčeni „neprijatelji” i oni opčinjeni njegovom
koloritnom ličnošću rekli su da im je Safa doneo stil, da je bio apsolutni vladar
reči koje su mu se pokoravale i pred njim ničice padale, da je razumeo životnu
nutrinu i životnu vanjštinu, da je razumeo večitu obostranu trgovinu između ove dve
strane, i da je svako svoje delo pred ljude iznosio u svojstvu verodostojnog dokumenta
sopstvenog shvatanja. Roman Sami smo, kojeg je Pejami Safa napisao pred kraj života,
i iz aspekta jezika i psihoanalize, smatra se njegovim najzrelijim delom i najlepšim
izrazom njegovog hezarfenskog duha.
Odlomak iz knjige u PDF formatu.
Recenzije
Još nema komentara.