Opis
Šta čini naše dane? Šta sami činimo, šta nam drugi čine, u užem i širem okružju?
Šta pokreće našu svest, damare i osećanja?
Čime telo, duh i duša uzvraćaju na pozive i dozive sveta?
Koliko zakonomernosti, a koliko haosa, ima u sadržajima, bojama i ritmovima onog u čemu i čime živimo?
Šta bi „geološki” presek našeg veka, ili jednog komada vremena, otkrio o nama?
Jesmo li spremište, puka deponija slučajnosti, pa i tričarija, ili su se u nama slegli
i sležu nanosi i tragovi sudbinskog nekog zbivanja? Opšteg ili samo našeg?
Doista sudbinskog ili našom voljom usmeravanog?
I koliko je u izabranom zapravo zadatog, a u zadatom našeg, neponovljivog i neuporedivog?
I da li nas ono naše – svejedno da li birano srcem ili voljom – u jednom času
neminovno izneverava? I koliko smo, otud, mi – mi, ili tek šaroliko i nepredvidljivo zbitije?
Ako i poverujemo da znamo ko smo i kakvi smo, makar u ravni pojavnog, i šta se to s nama događa
pod zvezdama i među ljudima, kako u mogućnom (raz)otkrivanju naše istine prevladati otpore razbora i
zapreke jezika – razbora koji, sa hiljadu razloga, ne dopušta da se sve kaže,
i jezika koji, okolišan, veroloman, pa i neminovno lažan, i u najčistijem našem ogledalu pre našeg obličja
posvedočuje svoju moć i nemoć, uslužnu i samovoljnu prirodu?
Kad bi ovaj opit stodnevnog samopreslišavanja i samoisleđivanja, mahom okrenut tzv. svakodnevici,
pomogao njegovom akteru u potrazi za odgovorima na desetak gornjih pitanja,
možda bi od te pomoći i neko drugi i treći – u gramatičkim i inim licima – mogao imati neke vajde.
Odlomak iz knjige u PDF formatu.
Recenzije
Još nema komentara.