Izra­el Jošua

Izra­el Jošua Sin­ger je rođen 1893, a nje­gov brat Isak Baševis 1904. Po­ro­di­ca Sin­ger je u vre­me nji­ho­vog de­tinj­stva žive­la u pro­vin­ci­ji, u ma­njim gra­do­vi­ma (Le­onćin, Rađimin, Bil­go­raj, Sta­ri Đikuv i dr.), gde im je otac bio ra­bin. U Varšavu se se pre­se­li­li 1908. i žive­li u cen­tru gra­da, u Kro­hmal­noj uli­ci, u bro­ju 10 i 12, ko­ju je u svo­jim ro­ma­ni­ma i pričama ove­ko­večio Isak Baševis.

U pa­ra­lel­nom sve­tu, ko­me su pri­pa­da­la braća Sin­ger, ta­kođe je vla­da­lo in­te­re­so­va­nje za svet, ali su se držali i jev­rej­ske tra­di­ci­je, po­se­bno ha­sid­ske, sa ko­jom su po­ro­dično ve­ko­vi­ma bi­li ve­za­ni. Pre­lom­ni tre­nu­tak u živo­tu Izra­ela Jošue Sin­ge­ra, ko­ga su zva­li Šija, pred­stav­lja bo­ra­vak u Ru­si­ji pred kraj Prvog svet­skog ra­ta i u vre­me Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je, a po­sle ra­ta po­sao do­pi­sni­ka nju­jorških jev­rej­skih no­vi­na «Forwerts» i mi­sao o emi­gra­ci­ji u No­vi svet.

Svoj naj­značaj­ni­ji ro­man Jo­sje Te­lac Izra­el Jošua je obja­vio 1932. go­di­ne u Varšavi. Iako je izašao naj­pre na ji­dišu doživeo je ogro­man us­peh. Na polj­ski je pre­ve­den i objav­ljen 1934. Us­ko­ro i u Ame­ri­ci na en­gles­kom. Učla­njen je u polj­ski PEN-Club, što je ret­ko činje­no s pis­ci­ma jev­rej­skog po­rekla.

S ocem je od de­tinj­stva bio u su­ko­bu. Ka­sni­je i sa ve­oma or­to­dok­snom maj­kom. Opi­sao ih je, tačni­je su­mor­nu atmos­fe­ru nji­ho­vog do­ma, pre­te­ra­nu po­božnost u svom ro­ma­nu Braća Aške­na­zi (1934). Obja­vio je i zbir­ku priča Bi­se­ri (1922). 1928. objav­lju­je knji­gu re­por­taža No­va Ru­si­ja, ko­ja je zbog kri­tičkog odno­sa pre­ma ko­mu­ni­zmu u Polj­skoj i Ame­ri­ci ja­ko do­bro prim­lje­na. Us­peh nje­go­vih knji­ga do­vo­di do ra­zi­las­ka s mlađim bra­tom, ko­ji počinje da ga izbe­ga­va i ogo­va­ra. Pre sve­ga is­tičući da je bo­lji pi­sac od bra­ta i da mu ovaj za­vi­di na to­me. Taj tre­nu­tak u nji­ho­vim živo­ti­ma Izra­el Jošua opi­su­je u ro­ma­nu Braća Aške­na­zi, ko­ji je u pri­ličnoj me­ri auto­bi­o­gra­fski. Jer je, kao što re­koh, u nje­mu pi­sao i o ve­oma složenom odno­su s oba ro­di­te­lja. Odno­si među braćom se ipak po­prav­lja­ju. Isak Baševis hva­li bra­tov­ljev ro­man Jo­sje Te­lac, na­zi­va­jući ga re­mek-de­lom ji­diš književnosti.

Po­sle Braće Aške­na­zi objav­lju­je no­vu po­ro­dičnu sa­gu Po­ro­di­ca Kar­nov­ski (1943), ko­ja je ta­kođe s us­pe­hom izve­de­na i na sce­ni nju­jorškog jev­rej­skog po­zo­rišta.I te dve sa­ge su pre­ve­de­ne na en­gles­ki i do da­nas su po­pu­lar­ne. Obja­vio je i ve­oma za­paženu knji­gu priča Pro­leće. 1938. se vraća svom bo­rav­ku u Ru­si­ji i o svom obračunu s ko­mu­ni­zmom piše ro­man Drug Na­hman.. Na vrhun­cu po­pu­lar­nos­ti, izne­na­da 1944. umi­re od in­far­kta. Po­smrtno je 1946. objav­ljen nje­gov Dnev­nik. Um­ro je u pe­de­set prvoj go­di­ni. Ubrzo mlađi brat počinje da piše ro­ma­ne- po­ro­dične sa­ge, po­put Po­ro­di­ce Muškat, ve­oma na­lik na bra­tov­lje­ve, ko­me, kao ve­li­kom maj­sto­ru ovog žan­ra, po­svećuje to de­lo. S ob­zi­rom da je svog sta­ri­jeg bra­ta nadživeo čita­vih četrde­set se­dam go­di­na i za svo­je ve­oma ori­gi­nal­no stva­ra­laštvo je do­bio No­be­lo­vu na­gra­du, ovaj je du­go os­tao u sen­ci, a pov­re­me­no sa­svim za­bo­rav­ljan. Po­sle­dnjih go­di­na ova ne­prav­da se is­prav­lja, po­se­bno u Polj­skoj.