Jan Hrušovski

Jan Hrušovski (1892-1975) je jedan od začetnika moderne slovačke popularne književnosti. Rodio se u Novom Mestu nad Vahom, a njegova majka je bila ćerka značajnog književnika i političara, jednog od osnivača Matice slovačke – Vilijama Paulinija Tota. Studirao je na Višoj trgovačkoj školi u Martinu i u mestu Revuca (1907-1910). U godinama 1920-1921. je boravio i učio u Rimu. 1910. i 1911-te je radio kao pripravnik u Slovačkoj banci u Novom Sadu. Upravo za taj period se vezuju nje­govi književni počeci. Od 1913. je bio oficir u austrou­garskoj vojsci, a od 1914. učestvuje u Prvom svetskom ratu.

U to vreme njegovo ime još nije bilo poznato, jer je objavljivao pod raznim pseudonimima. Prvi se u slovačkoj književnosti bavio temom psihološke opser­vacije, odnosno introspekcijom svojih likova i njiho­vim problemima u posleratnom svetu…

Debitovao je 1919. godine knjigom Iz svetskog rata, u kojoj je kritikovao militarizam monarhije i u kojoj su primetni uticaji nemačkog ekspresionizma. Novi pogledi na psihološke i etičke posledice Prvog svetskog rata su se ispoljili u romanu Slučaj oficira Zeborna, koji se skoro u podjednakom broju izdanja šatampan pod nazivom Čovek sa protezom. Glavni lik je ostvaren na tragu Ljermontovog Pečorina, na koga se autor drektno poziva, a biva delimično viđen i iz ugla Frojdovog determinizma. Dramatizacija ovoga dela se i danas nalazi na pozorišnim repertoarima u Slovačkoj.

Jedan od najkvalitetnijih perioda njegovog dela pred­stavljaju zbirke pripovedaka Pompilijeva Madona, Zmok i Dolorosa. Ove zbirke su uticale na slovačku književnost u periodu između dva svetska rata. Spajao je u njima fiktivne i nonfiktivne motive, postupke neoromantizma sa doku­men­tarnošću.

Jan Hrušovski je obogatio tematiku slovačke književ­nosti novim elementima, koji su proizilazili iz moder­nizma, novih psiholoških i socioloških aspekata, uneo je u nju izrazito gradske čak mondenske motive, čime se princi­pijalno suprotstavio slovačkoj seoskoj pripoveci, koja je pisana pre 1918. godine.

Pod uticajem novinarskog rada tridesetih godina je pisao popularnu literaturu, najviše istorijske i avantu­rističke romane sa atraktivnim temama i romantičnom rad­njom, koji su svojevremeno imali veliku popularnost kod čitaoca (Janošik, Franc Ferdinand, Drama na ostrvu, Nevero­vatni slučaj dr Galusa, Dva gvozdena dvorišta, Rakocijev po­hod)

Zbirke pripovedaka: Iz svetskog rata, 1919; Takvi smo bili, 1920; Pompilijeva Madona, 1923; Zmok, 1925; Dolorosa, 1925; Pompilijeva Madona i druge priče, 1956.

Romani: Slučaj poručnika Zeborna (Čovek sa protezom), 1925; Peter Pavel na pragu novog sveta, 1930; Janošik, 1934; Drama na ostrvu, 1935; Verni heroj, 1936; Privi­đe­nje, 1941.