Nagrada „Beskrajni plavi krug“ za 2019. godinu dodeljena Slobodanu Mandiću za knjigu Panonski palimpsesti

Dodeljena književna nagrada „Beskrajni plavi krug”
Završna sednica Žirija za dodelu Nagrade „Beskrajni plavi krug“ održana je 22. novembra 2019. godine u Matici srpskoj, s početkom u 14 časova. Žiri je radio u punom sastavu: Mladen Šukalo, Goran Radonjić, Aleksandar Jovanović, Jelena Marićević Balać i Nebojša Lazić.

Većinom glasova je odlučeno da se Nagrada „Beskrajni plavi krug“ za 2019. godinu dodeli Slobodanu Mandiću za knjigu „Panonski palimpsesti” (u izdanju Agore iz Novog Sada – Zrenjanina i Gradske biblioteke „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina). Nagrada se dodeljuje prvi put za roman na srpskom jeziku koji je objavljen između 1. novembra 2018. godine i 1. novembra 2019. godine, u spomen na Miloša Crnjanskog i njegovo delo, a u želji da nagrađivanjem književnih dela objavljenih na srpskom književnom prostoru da podstreka razvoju naše književnosti.

Nagrada će dobitniku biti uručena u Maloj sali Matice srpske, u subotu, 30 novembra 2019. godine, u 19 časova.

O knjizi

Višeznačna metafora koju pronalazimo već u samom naslovu nagoveštava čitanje ove knjige kao svojevrsni palimpsest kojim se ispisuju Sećanja, Snovi, Život i Istorija.

Ona nas vodi u lavirinte prepoznavanja dominantnih motiva i likova iz prethodnih Mandićevih romana, u prostore izuzetne istorijske metafikcije, snova i fantazija, ali isto tako i u realnost, katkad surovu, a katkad ispunjenu slatkoćom življenja.

I kao da nekakva imaginarna ruka briše sve prethodno napisano, iznova ispisujući novu povest i nova sećanja, nove želje…, na kraju krajeva i novi identitet protagonista ovog romana, dajući primat Priči i svoj toj dragocenosti koju nam Priča može podariti u bogatstvu semantičkih nijansi… kada trijumfuju Jezik i magija reči…

„To je novi sloj teksta, preko onog starijeg: kao da neko u ruci drži sunđer i briše sve prethodno, piše M. V., kako bi se još jedanput oprobao život. Kakva radost, otpočeti iznova; palimpsest je figura našeg doba, država u kojoj smo se obreli najupadljiviji je primerak.

Tek u osami se začinje i odvija stvarni život; zato se bajke zaustavljaju na vratima raja: i živeli su dugo i srećno; tamo je sve, tu reč ne zalazi, pa ćemo tu kapiju i nas dvojica u ovom času ostaviti po strani, kaže Svetozar. Vratimo se sebi i našoj priči; rečima koje vrdaju i skrivaju ono o čemu govore.“