Najličnija knjiga “ruskog Umberta Eka ”
O novoj knjizi Jevgenija Vodolazkina
Ovo, svakako najličnija knjiga “ruskog Umberta Eka”, DOM I OSTRVO ili ISTRUMENT JEZIKA, sada je dostupna i srpskoj čitalačkoj publici u izdanju AGORE.
Jevgenij Vodolazkin (1964) jedan od najznačajnijih pisaca savremene ruske literature,
književnoj javnosti poznat kao „ruski Umberto Eko“. Autor tri romana – Lavr (2013),
Solovjov i Larionov (2014) i Avijator (2016). Njegov prvi roman doživeo je veliki
internacionalni uspeh ovenčan značajnim književnim nagradama i mnogobrojnim
prevodima na svetske jezike.
Jevgenij Vodolaskin, našim čitaocima već je poznat po romanima „Solovjov i Larionov“ i „Lavr“, delima kojima je stekao veliku popularnost u Rusiji. Za razliku od romana „Solovjov i Larionov“ koji se bavi ruskom jurovidošću i tiče se vremena za koje se ispostavilo da je odlučujuće za Rusiju, državnog prevrata 1917, građanskog rata i pada u provaliju prosperitetne države, i romana „Lavr“ koji je izuzetna pripovest o žrtvi, snazi ljudskog duha i dobrote, zasnovana na životopisu jurodivog Arsenija, knjiga DOM I OSTRVO jeste jedna lična „unutrašnja dramaturgija“ koja se može čitati kao uzbudljivi kolaž životnih epizoda iz piščeve biografije upotpunjen sa četiri dodate priče i obimnim intervjuom pisca – „magičnim kvadratom“ o životu, jeziku, istoriji i književnosti.
U ovoj fluidnoj knjizi višestruko nagrađivanog ruskog autora, čiji se književni opus
često dovodio u vezu sa prepoznatljivim glasovima Nabokova i Eka, Reči i Bića
koegzistiraju i neprimetno prelaze jedno u drugo stvarajući kompilaciju tekstova o
piščevom životu, uspomenama na porodicu, prijatelje i naučnike, ali i o teškim
sećanjima na najtragičnije dane života pod opsadom Lenjingrada, koje dopunjuju
promišljanja o moći jezika, govora i reči, i tako oblikuju neponovljivi komad o
tokovima Istorije. Tako se čitalac upoznaje sa onim presudnim životnim putanjama pisca, sa duhovnim i društvenim okruženjem koje je determinisalo njegovo stvaralaštvo, ali i onim poetičkim uporištima i ključnim pitanjima u književnosti, pitanjima i o smislu života, koja su oduvek opsedala ovog izuzetnog autora.
Pretendujući da bude autentičan, autor ove tekstove imenuje kao non-fiction iskušavajući
čitaoca da se zapita o njihovoj verodostojnosti, jer oni predstavljaju upravo ono što su
za pisca i Život i Priča – jedna velika Neizvesnost i „zagonetka smisla“.
Segmenti ove knjige pojavljivali su se u različitim vremenima i različitim uslovima;
neki od njih ranije nisu uopšte zabeleženi jer su vodili „slobodne usmene
egzistencije“. Povezujući ih pod jednim naslovom – Dom i ostrvo ili Instrument
jezika, pisac je osetio da ova „mala kolekcija nije bez unutrašnje dramaturgije“.
Uokvirena pričom o Puškinskom domu na čijem čelu je bio naučnik svetskog glasa –
Dmitrij Sergejevič Lihačov, zahvaljujući čijim intervencijama kod tadašnjih vlasti
Puškinski dom postaje Dom i Ostrvo, oaza stvaralačke atmosfere, ova knjiga napisana je
kao autentična autobiografija i priča o unutrašnjoj drami Duše, ali i kao poetički
dnevnik koji svedoči o tome da „granica između čoveka i teksta nije toliko jaka kao što
se ponekad može činiti“.
Knjigu sa ruskog prevela Jugoslavka Katić.
Dodaj komentar