Samanta Šveblin: KENTUKIJI

Opis

Distropijski svet Kentukija u svemu nalikuje našem, osim po ogromnoj popularnosti
plišanih lutaka koje daju ime romanu – meda, zečeva, krtica – kojima se upravlja na daljinu
i koje imaju kameru u očima. Kentukiji nasumično spajaju dve osobe na različitim
tačkama planete – s jedne strane se nalazi ona koja gleda očima lutke i bez reči
učestvuje u tuđem životu, s druge je posmatrani „gazda” kentuija, spreman da u manjoj ili
većoj meri ogoli svoju intimu pred strancem.

Opšta pomama za ovim lutkama kao jedini fantastični element u romanu
i sama je nelagodno bliska savremenom čitaocu i njegovoj stvarnosti u kojoj pitanja
ubrzanog tehnološkog razvoja, virtuelnih odnosa i anonimnosti društvenih mreža već
zauzimaju izuzetno bitno mesto.

Autorka otvara teme voajerizma, komunikacije, našeg odnosa prema tehnologiji i njenih
mogućih zloupotreba. Za junake ovog romana, kentukiji pružaju posebnu mogućnost
bekstva iz sumorne svakodnevnice, bilo da je reč o narušenim porodičnim ili ljubavnim
odnosima, međugeneracijskom nerazumevanju, a za mnoge od njih oni predstavljaju
očajnički pokušaj da se prevaziđe usamljenost i izmašta jedna nova stvarnost, koliko god
varljiva i nestalna.

Služeći se fragmentiranom strukturom, roman prati mnoštvo likova raštrkanih po celom
svetu. Ponekad su to samo mali isečci iz njihovih života, varijacije na temu samoće, čežnje,
želje da se utekne sopstvenim okolnostima. Grozničava nastojanja junaka da dožive nova
uzbuđenja i ostvare prisniji ljubavni odnos završavaju se, međutim, krahom njihovih nadanja,
izigranim poverenjem i košmarnom spoznajom frivolnosti, izopačenosti i okrutnosti drugoga.
Ana Marković

„Samanta Šveblin će te na kraju povrediti, koliko god da se sigurno osećaš.”
Džesi Bol

„Jedinstveni stil, brzi ritam i neverovatno zgusnuta i mudra naracija čine jedan poseban roman
koji će ti ostati u glavi mnogo nakon što zatvoriš ovu knjigu.”
Etgar Keret

„Genijalnost Samante Šveblin nije u tome šta kaže, već kako to kaže.
Njen stil je toliko tajanstven i disciplinovan da se čini da ova knjiga pripada novom književnom
žanru.”
The New Yorker

Odlomak iz knjige u PDF formatu.