Oduvek tu, deo su evropskog kontinenta, a ipak uvek posebni, kao pomalo izdvojeni i mistični, Skandinavci nam kroz svoja književna dela pričaju o sebi.
Poslednje dve decenije nailazimo na dela severnoevropskih pisaca čiji junaci su emocionalno potpuno ogoljeni, sa nezadrživim nagonom za promenom i, ponekad, pročišćenjem. Pred njihovom pričom ne možemo ostati ravnodušni niti iz nje izaći isti kao što smo bili. Kako god da jeste, dok čitamo skandinavske pisce, mi moramo otkriti – pored onoga što smo očekivali ili priželjkivali – i ono neočekivano, nama strano.
Medju Agorinim izdanjima možemo sresti nesvakidašnje i neke od najautentičnijih savremenih autora i njihova dela koja zaokružuju celu ideju o jednom delu naše planete.
Agnes Ravatn – Ptičji sud
ZANOSNA PRIČA O STIDU, ŽELJI I POKAJANJU
TV voditeljka Alis Hagtorn napušta svog muža i posao u prestonici usled javnog seksualnog skandala. Odlazi u dobrovoljno izgnanstvo sa jedinom preokupacijom: da iznova izgradi svoju ličnost kako bi se vratila prethodnom životu.
Posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi, daje joj priliku da se oporavi, a ona se raduje danima ispunjenim poslom u bašti i kuhinji. Međutim, njen poslodavac nije stariji čovek kome su potrebni pomoć i pažnja, kako bi se moglo očekivati. Reč je o Sigurdu Bageu, četrdesetogodišnjaku koji potražuje rad oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati s puta, bez namere da se i sa kim zbližava.
U ovom malenom svetu, zahtev da dvoje ljudi ne budu vezani nikakvim kontaktom postaje neprirodan i zategnut. Bage često zaboravlja sopstvene instrukcije, i njih dvoje provode noći u sedenju i ispijanju vina.
Narednog jutra, ponovo se uspostavlja pređašnji poredak, bez neophodnih saobraćanja. Alis zaboravlja na lični projekat, usled fascinacije Sigurdom Bageom, a kako njih dvoje postepeno postaju sve bliži, iskrsava pitanje: ko je Sigurd Bage i šta želi od Alis.
Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.
Jalmar Sederberg – Doktor Glas
REMEK-DELO O TRPLJENJU MOĆI
Sablasna priča o doktoru Glasu smeštena je u Stokholm tokom poslednjih godina devetnaestog veka. Doktor, problematičan i saosećajan čovek, pripoveda čudnu priču o Prečasnom regorijusu i njegovoj lepoj ženi. Gregorijus, star i neprijatan sveštenik ugrožava njeno fizičko i psihičko zdravlje. Ona se konsultuje sa doktorom Glasom, koji po prvi put krši etičke principe svog zanimanja i koristi potpuno netradicionalne metode da bi joj pomogao. Ali kada žena pronađe ljubavnika, doktor Glas se zaljubljuje u nju, i tako nastaje nepodnošljiva situacija.
Pred nama je remek-delo švedskog klasika Jalmara Sederberga. Doktor Glas je impresivan roman o trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o stokholmskom fin-de-siécle-u sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Njegove preokupacije – seksualna nekompatibilnost, abortus, eutanazija – zajedno sa njegovim psihološkim uvidima, čine ga izvanrednim modernim delom.
„Doktor Glas“ je objavljen u Švedskoj, 1905. godine, kada je izazvao skandal, pre svega zbog toga što se bavi večno skandaloznim temama, seksom i smrću. Metež oko „Doktora Glasa“ proizašao je iz doživljaja da on opravdava abortus i eutanaziju, čak i da možda racionalizuje ubistvo. Njegov protagonista je doktor koji ima mnogo stvari da kaže o dvoličnosti sopstvenog društva.
Doktor Glas je elegantna, snažna i umešno ispletena psihološka studija o komplikovanom čoveku koji se nalazi pred opasnim ali i širom otvorenim vratima i ne može da se odluči da li da kroz njih prođe ili ne.
Doktor Glas je duboko uznemirujuć roman, kao i određeni snovi – ili, ne slučajno, pojedini Bergmanovi filmovi, koji ga je sigurno pročitao. Jezive plave letnje noći severa spojene sa neobjašnjivom anksioznošću, bezimenim Kjerkegorovim strahom koji obuzima Glasa u sasvim uobičajenom trenutku, sučeljavanje blede duhovnosti gotovo komično vulgarnoj čulnosti – proizlaze iz istog kulturološkog konteksta.
“Doktor Glas je jedna od onih genijalnih knjiga koje su sveže i upečatljive sada kao što su bile i onog dana kada su objavljene.“ Margaret Etvud, Gardijan
Jalmar Sederberg – Ozbiljna igra
O STRASTI I PRELJUBI, SUDBINE I ŽIVOTNE SREĆE
U Švedskoj, na prelazu vekova, Arvid, ambiciozan i obrazovan mladić, upoznaje Lidiju, ćerku pejzažiste, tokom idiličnog letnjeg odmora i u nju se zaljubljuje. Međutim, Lidija ima i druge udvarače. Zarobljeni u slučajnim brakovima bez ljubavi, u poznim godinama se bore za ponovno ostvarenje svoje romanse koja se tragično završava.
Roman „Ozbiljna igra“ pripoveda o strasti i preljubi, problematizujući pojmove sudbine i životne sreće. Pred čitaocem se raspliću nivoi značenja: iza ljubavne pripovesti krije se vrsna psihologizacija likova u čijem se unutrašnjem životu neprestano odvijaju moralni konflikti. Pored
toga, jasne su i Sederbergove aluzije na društveno-političku situaciju u Švedskoj na prelazu vekova, što ovom delu daje još jednu nijansu.
„Iako je pripovest o ljubavnoj obmani, prevari i očaju u ovom prekretničkom švedskom romanu prilično jednostavna, Sederbergovo podrobno istraživanje života njegovih junaka je usložnjava. Arvid se zaljubljuje u Lidiju o mladosti, a kada ih ambicije i splet okolnosti udalje jedno od drugog, on i dalje čezne za njom. Nakon što oboje stupe u brakove koji ih ne ispunjavaju, jedino što ostaje jeste njihova nepromenjena ljubav. Njih dvoje ulaze u dužu aferu koja Arvida ostavlja u očaju, a Lidiju zadovoljenu.Sederberg pokazuje oštro slikarsko oko za pozadinu: preljuba Arvida i Lidije odvija se u mirnim
stokholmskim parkovima; u gužvi uredničkih kancelarija prepunih novinarima; i u iznajmljenim sobama gde se sastaju – a u svakom od pomenutih lokaliteta, ponuđeni detalji dovoljni su da se stvori svet senzacija.
Čitaoci feminističkih ubeđenja mogli bi biti skloni kritici muške dominacije Arvidovog miljea – gde žene imaju malo ili nimalo mesta, iako se naoko čini da usmeravaju radnju romana. Iznad svega, Sederberg ispisuje psihološku napetost dostojnu Dostojevskog, dok Arvidovi unutrašnji etički konflikti prerastaju u fizičku bol.“ Pablišers Vikli
Jalmar Sederberg je rođen u Stokholmu, 1869. godine i jedan je od najznačajnijih skandinavskih
modernih pisaca. Ozbiljna igra je proslavljena i trajna švedska ljubavna priča po kojoj su snimljena čak tri filma. Na srpskom jeziku je prošle godine objavljeno i drugo klasično delo ovog pisca, roman Doktor Glas koji je imao zapažen uspeh kod čitalačke publike.
Ćel Veste – Priviđenje ‘38
JEDAN OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SKANDINAVSKIH ROMANA
Početkom 1938. advokat Klas Tune zapošljava u svojoj helsinškoj kancelariji novu službenicu, strogu i uzdržanu gospođu Matildu Vik. Uprkos staleškim razlikama, među njima se rađa intuitivna simpatija i odnos poverenja. Ipak, jedan kratak susret nateraće Matildu da se suoči sa svojom prošlošću i, u saigri sa Tuneovom neodlučnošću i utonulosti u refleksije o vlastitom životu i ljudskom udesu, ujedno osujetiti svaku mogućnost iskrenog prijateljstva i zbližavanja…
Iza kulisa lične priče, pred čitaocem se, pak, otkriva potisnuta istorijska zbilja, kao i višeslojno oslikavanje prelomnog trenutka, kada Finska, i čitava Evropa, stoje na ivici.
…Početkom 1918. u Finskoj besni građanski rat. Revolucija u kojoj se urušilo rusko carstvo donela je zemlji nezavisnost, ali ujedno je među stanovništvom pokrenula pitanje budućeg uređenja mlade države. „Crveni“ socijalisti sukobljavaju se sa „belima“ koji uživaju podršku konzervativnog finskog Senata. Posle samo nekoliko meseci, rat se, zahvaljujući nemačkoj intervenciji, okončava pobedom „belih“. Uprkos monarhističkim težnjama germanofilske struje unutar „belih“, Finska ostaje republika i do kraja naredne godine proglašava se opšta amnestija za poraženu stranu, ali pobednici u međuvremenu sprovode surovu odmazdu. Broj žrtava među „crvenima“ gotovo se upetostručuje po okončanju ratnih akcija kroz masovna pogubljenja i zatvaranja u „logore gladi“. Dvadeset godina kasnije o ratu se retko progovara, a dešavanja koja su mu usledila važe za apsolutni tabu. Sve uočljivija pretnja nadolazećeg sukoba svetskih razmera vodi, međutim, ka jednoj novoj radikalizaciji koja primorava mladu državu i pojedince u njoj da iznova prožive podele i odluke stare dvadeset godina. Ako je ekonomski i kulturni procvat dvadesetih godina i doneo nadu da se može prevazići prošlost, a suprotnosti izmiriti, u ponovnom suočavanju sa mračnom stranom čovečanstva vrlo brzo spadaju maske, a mirnodopski život tokom protekle dve decenije sve je više nalik na neuspelu
veštačku tvorevinu, puko kolektivno priviđenje.
„Zbijena hronologija romana omogućava višeslojno i nategnuto oslikavanje prelomnog trenutka, kada Finska, i čitava Evropa, stoje na ivici. Ovo takođe dopušta iskrsavanje unutrašnjih života likova… Veste nas vraća u vreme kada je izbor i dalje bio moguć, kada kocka još uvek nije bila bačena. Ovo je izuzetno impresivno ostvarenje.“ – Svenska Dagbladet
„Priviđenje ‘38 nije kamerna predstava, ali Veste je konstruisao izuzetno lepo mesto radnje u kojem dopušta svojim likovima da se polako prelamaju na sve manje i manje delove. Kancelarija, mesto za begunce, postaje sve više zagušljiva, ništa osim džepa nabijenog vazduhom, ulovljenog između brutalne prošlosti i brutalnosti koje tek predstoje.” – Kulturnytt, Sveriges Radio
„U Priviđenju ‘38 Ćel Veste zgušnjava glavne teme svojih ranijih istorijskih romana da bi kreirao odlično izgrađeno, zategnuto pripovedanje koje ostavlja utisak osveženja i napetosti, kao triler. On je stvorio priču koja se kreće kroz vreme i prostor, ali u kojoj je svaki deo ide ka tragičnom, neposredno nagoveštenom, ali ipak neočekivanom vrhuncu.” – Hufvudstadsbladet
Dodaj komentar