Vladimir Vojnovič

Vla­di­mir Voj­no­vič rođen je 26. sep­tem­bra 1932. go­di­ne u Staljina­ba­du (da­nas Dušan­be). Njego­vi da­le­ki pre­ci su do­seljeni­ci iz Srbi­je. Vla­di­mi­rov otac, no­vi­nar, uhapšen je 1938. go­di­ne, pa se po­ro­di­ca Voj­no­vič pre­se­li­la u Ukra­ji­nu. Za vre­me ra­ta, pošto mu je otac odve­den na front, Vla­di­mir je s maj­kom eva­ku­isan u je­dno se­lo na se­ver­nom Kav­ka­zu, a ka­sni­je u se­ver­nu Ru­si­ju, u oko­li­nu Vo­log­de. Vla­di­mi­ro­vo ško­lo­vanje je ne­re­dov­no, u česna­es­toj go­di­ni stiče di­plo­mu sto­la­ra, ra­dio je i dru­ge zna­at­ske po­slo­ve, pa je čak ste­kao i di­plo­mu avio-me­ha­ničara.

Voj­no­vič je počeo kao pe­snik, ali je pra­vu sla­vu ste­kao 1961. go­di­ne svo­jom prvom pro­zom-po­vešću Mi ov­de živi­mo. Ka­sni­je objavljuje za­pažena pro­zna de­la: Hoću da bu­dem pošten, Ra­zdaljina od po­la ki­lo­me­tra, U ku­peu spa­vaćih ko­la, Dva druga.

Go­di­ne 1980. Voj­no­vič emi­gri­ra na Za­pad, nas­tanjuje se u ti­hom gra­diću Štok­dor­fu, u bli­zi­ni Minhena.

Od 1974. go­di­ne u emi­gran­tskim izdanjima se po­javljuju knjige o voj­ni­ku Iva­nu Čon­ki­nu: Život i priključeni­ja voj­ni­ka Iva­na Čon­ki­na, Pre­ter­ndent na pres­to, No­ve pus­to­lo­vi­ne voj­ni­ka Iva­na Čon­ki­na. Ovim ro­ma­ni­ma, kao i ne­dav­no objavljenim Mos­kva 2042. Vla­di­mir Voj­no­vič je ste­kao svetsku slavu.