Ovog meseca Agora je za sve istinske ljubitelje književne umetnosti pripremila mnoštvo naslova koji su svojom inovativnošću, autentičnošću i raznovrsnim umetničkim kvalitetima uzdrmali svetsku književnu scenu i afirmisali svoje autore kao vodeće glasove, ne samo engleske i američke književnosti, nego i šire gledano, kao deo jedne golobalne književne scene na kojoj se prepliću sva pitanja današnje civilizacije.
Između ostalih, neizostavna je upravo Doris Lesing, dobitnica Nobelove nagrade i, po mišljenju kritike, jedan od najznačajnijih britanskih pisaca 20. veka. U njenim knjigama čitaoci će bez sumnje uživati u spisateljskim majstorijama koje će obuhvatiti neke od najbitnijih društvenih problema ovoga veka – od rasizma i feminizma, pa do uloge porodice i pojedinca u savremenom društvu.
Zatim, tu je i Džamejka Kinkejd, danas verovatno najznačajnija anglofona spisateljica poreklom sa Kariba i autorka koja sve više izaziva pažnju internacionalne publike, a ove godine našla se i u najužem izboru žirija Nobelove nagrade za književnost.
Jedna od najneobičnijih pojava u američkoj književnosti svakako je Ralf Elison – jedna jedina njegova knjiga (ako se izuzmu posthumno objavljena dela) uzdrmala je svetsku književnu scenu i književnu kritiku. Roman Nevidljivi čovek, priča o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom, po magazinu Time jedna je od pet najvažnijih knjiga američke književnosti 20. veka.
Za sve ljubitelje postmoderne i eksperimentalne proze, naš predlog su romani i priče Džona Barta, jednog od najznačajnijih američkih postmodernih pisaca, u kritici nazvanog „guruom postmoderne književnosti“, kao i proza Dejvida Fostera Volasa, koji je stekao status jednog je od najvećih imena književnosti na engleskom jeziku s kraja 20. i početka 21. veka zahvaljujući inventivnosti i svežini svog opusa koji je umnogome oblikovao i njegove literarne savremenike, ali i izvanrednom i uznemirujuće maštovitom preosmišljavanju stvarnosti. Ovaj niz nastavljamo prozom Eni Pru, za koju se može reći da je deo kanona savremene američke književnosti, a čiji je roman Lučke vesti ovenčan jednim od najznačajnijih književnih priznanja – Pulicerovom nagradom, i knjigom priča Okorelost jedne od najuticajnijih američkih književnica 21. veka – Lori Mur; koja predstavlja i prvo delo ove spisateljice koje se pojavilo na srpskom jeziku. Još jedna autorka u čijoj biografiji nailazimo na mnoštvo književnih priznanja i nominacija jeste američka spisateljica i profesorka kreativnog pisanja Džojs Kerol Outs. Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma i razlike između polova.
Našim čitaocima sa zadovoljstvom preporučujemo i jednog posve egzotičnog pisca i višenagrađivanog autora. U pitanju je Kris Abani. On je deo nove generacije nigerijskih pisaca koji prenose engleskom govornom području iskustva onih rođenih i odraslih u Africi.
Doris Lesing: BEN, U SVETU (nastavak romana Peto dete)
Ova knjiga nastavlja pripovest od Benu iz Petog deteta, opisujući njegovo školovanje u širokom belom svetu. Sa 18 godina, on po izgledu više podseća na vukodlaka, nema stalnog prebivališta, a porodica ga se odavno odrekla. On laje kada je srećan, reži kada ga nerviraju, a najviše voli da se hrani ptičicama koje ulovi.
O nekakvom zaposlenju i romantičnoj vezi može samo da sanja. No, on upoznaje prostitutku Ritu koju uzbuđuje njegov animalizam. Ona je tek prva u nizu odraslih koji iz sebičnih razloga manipulišu Benom.
Genije nobelovke Doris Lesing oslikava se i u ovoj knjizi, u kojoj bez imalo sentimentalnosti prikazuje koliko je njen junak drugačiji od ostalih, zbog čega je usamljen i očajan, njegovo rvanje sa životinjskim porivima u sebi i žudnju da se, uprkos svemu, vrati u porodicu.
“Izvanredan nastavak priče o Benu, pisan rukom autora poznatog po bavljenju kontroverznim pitanjima ljudskog društva.” – Library Journal
“Ben je čudovište sa kojim se identifikujemo kada najmanje očekujemo.” – The New York Times Book Review
“Blago nadrealistički, ali dirljivo… Lesingova nas nagoni da moralne dileme iz knjige prihvatimo kao naše vlastite.” – The New York Times
Doris Lesing: A POSEBNO MAČKE
Posle čitavog života druženja sa mačkama, u čoveku ostaje talog tuge, potpuno različite od tuge za preminulim ljudima, sačinjene iz bola zbog bespomoćnosti tih životinja i osećaja krivice. No, sentimentalnost od Doris Lesing ne treba očekivati. Njeni memoari su sumorni, puni nasilnih dela i često otrežnjujući. Praćeni vernim saosećanjem sa mačkama i njihovom sudbinom.
U prvom delu knjige, ona opisuje svoje detinjstvo na afričkoj farmi i kako je njen otac često na brutalan način rešavao problem preteranog razmnožavanja mačaka. Od malih nogu upoznata sa suvorošću njihovog života, Doris Lesing je čitav život gajila duboko ushićenje mačkama kao svojim sapatnicima.
U ovoj knjizi, ona se priseća života (i neizbežnih patnji) različitih mačaka, kako divljih, tako i onih koje su joj bili ljubimci. Kroz njeno uverljivo pripovedanje neizbežno provejava metafizička tama.
“Po svojoj nervoznoj ustreptalosti i prodornoj impresionističkoj svežini, ova proza podseća na najbolja dela D. H. Lorensa.” – Volter Klemons, Newsweek
Doris Lesing: MEMOARI PREŽIVELE, roman
Knjiga Memoari preživele, po oceni Nobelovog komiteta, spada u četiri najznačajnije knjige Doris Lesing, a po ocenama brojnih kritičara, to je njen najupečatljiviji roman.
U dalekoj budućnosti, gradski život i njegove službe se raspadaju, snabdevanje hranom je sve lošije. Sredovečna žena, pripovedač u ovom romanu posmatra sa svog prozora kako svet srlja u propast, horde ljudi kako odlaze na selo, bande dece i omladine dok tumaraju ulicama.
Jednog jutra, nepoznati čovek joj ulazi u stan i ostavlja joj na čuvanje svoju ćerku, Emili. Ova neobična i prerano sazrela adolescentkinja postepeno biva uvučena u negostoljubivi svet, u ulični život omladine i varvarske rituale. U međuvremenu, dok se svuda unaokolo civilizacija raspada, naš pripovedač posmatra i čeka, i povremeno posećuje skriveni svet, u kojem stvarnost bledi, a prošlost oživljava…
“Briljantna i ubedljiva, ova knjiga toliko detaljno opisuje svaki korak potonuća u varvarizam da to deluje potpuo nužno. Od realističnih opisa nestašica hrane i maloletničkih bandi, do završene slike nekolicine stanovnika pećine koji spremaju zečetinu koristeći kao začine korov koji raste iz pukotina na trotoaru, ovaj roman s toliko uverljivošću pogađa čitaoca da on sa šokom zakoračuje u spoljašnji svet i otkriva da je saobraćaj, kao i obično, zakrčen, a da autobusi kasne tek nekoliko minuta.”
Džamejka Kinkejd: LUSI, roman
Lusi, junakinja našeg doba!
Lusi, devojka sa Kariba, dolazi u Ameriku da radi kao dadilja četiri devojčice Luisa i Maraje. Oni su trostruko blagosloven par – zgodni su, imućni i naizgled srećni. Ipak, gotovo odmah, Lusi počinje da primećuje napukline na njihovoj lepoj fasadi. Uz ogorčenost i sasosećanje, ona pažljivo promišlja pretpostavke i činjenice sveta svojih poslodavaca i upoređuje ih sa živopisnom stvarnošću svog rodnog kraja. Ona nema iluzija o svojoj prošlosti, niti je spremna da je obmanjuje mesto na kome trenutno boravi.
“Kćerka Šarlot Bronte, Virdžinije Vulf i vlastitog neuporedivog sopstva …Kinkejd je sjajan portretista mladalačke podvojenosti.” – Ričard Lok, The Wall Street Journal
Džamejka Kinkejd: NA DNU REKE, priče
Knjiga o neuhvatljivim stanovnicima fizičkog sveta!
Suočen sa zbirkom priča Na dnu reke čitalac, gotovo neosetno, biva prinuđen da počne drugačije posmatrati kako znani mu fizički svet, tako i njegove neuhvatljive stanovnike opisane u ovoj poetskoj prozi. Glas Džamejke Kinkejd, najynačajnije karipske autorke, katkad je naivno kapriciozan, a opet i biblijski uverljiv, dok pripoveda o onome što delom je upamćeno, a delom izmaštano. Sirovo sećanje autorke na detinjstvo provedeno na Karibima – na porodicu, običaje, tropske pejsaže – pročišćeno je i transponovano kroz osoben stil i viziju.
Kinkejd navodi svoje čitaoce da iznova promisle o snažnoj povezanosti majke i deteta, lepoti i razornosti prirode, strujanju energije između muškog i ženskog, važnosti običnih predmeta – kuće, šolje, olovke. Preobražavajući naš ljudski oblik i naše okruženje, ovi nam prozni medaljoni, na potpuno neočekivan način, saopštavaju nešto što ranije nismo znali, niti slutili.
Čim je objavljena 1983. godine, prva knjiga Džamejke Kinkejd Na dnu reke našla se u najužem izboru za PEN/ Foknerovu nagradu, a osvojila je Morton Darwen Zabel Award, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i književnost.
„Od šačice svetski poznatih karipskih autora, jedino Kinkejd tako precizno zna da dočara dvostranu osobenost manjih ostrva: prozirni nanos britanske kolonijalne kulture preko ljudi i mesta koja su Engleskoj potpuno strana. Ona nežno struže to krhko tkivo religije, rečnika i navika, kako bi se ispod uvezenih, nametnutih običaja ukazao izvorni, vibrantni život ostrvljana.“ – Elejn Kendal, Los Angeles Times Book Rewiew
„Ove priče poseduju vrsnost poezije – brigu za jezik, zadovoljstvo u čistom zvuku reči, evokativnu moć… milozvučne su za uho.“ – En Tajler, The New Republic
„Ona se sa lakoćom i gracioznošću prebacuje sa prizemnog na veličanstveno, i, opčinjeni, mi joj verujemo“ – Dejvid Livit, The Village Voice
„Ovakav glas još niste imali priliku da čujete… Uzbudljiv za čitanje i nemoguće ga je zaboraviti.“ – Doris Grumbah, The Washington Post Book World
Džamejka Kinkejd: AUTOBIOGRAFIJA MOJE MAJKE, roman
Omamljujući roman o rasi, seksu i ljubavi!
Zula Klodet Ričardson, čija je majka bila Karibljanka, a otac škotsko-afričkih korena, odrasta kao siroče bez majke u porodici očeve pralje. Osuđena na samoću i uskraćena za ljubav, ona je dete koje se naslađuje putenošću, jarkim bojama, upečatljivim mirisima, svilenkastim teksturama. Obljubiće je još kao učenicu, kasnije će se upustiti u strasnu vezu sa jednim lučkim radnikom, a udaće se za engleskog doktora, čija je prva žena navodno otrovana. Ali Zulina želja da sazna sve o životu svoje majke pretvara se u opsesiju. Sklapajući portret žene koju nikada nije videla, zamišlja kako se ona upoznala sa njenim ocem, zamišlja njen mogući život i osećanja, doživljavajući je kao pripadnicu rase u nestajanju… i traži istovremeno vlastito mesto na toj izmaštanoj slici, u ovom, verovatno najraskošnijem i najtajanstvenijem romanu Džamejke Kinkejd – omamljujućem, iznimnom, i veličanstvenom umetničkom delu o rasi, seksu i ljubavi.
Džamejka Kinkejd: GLE SAD ONDA, roman
U Gle Sad Onda, izuzetnom i evokativnom novom romanu Džamejke Kinkejd, prikazana je implozija jednog braka sa svim njegovim radostima i patnjama. Ovo pronicljivo ispitivanje raznolikih načina na koje proticanje vremena deluje na ljudsku svest ispripovedano je skladno i opčinjujuće, Kinkejd ulazi u kožu svakog od svojih likova – majke, oca, i njihovo dvoje dece, koji žive u jednom seocetu u Novoj Engleskoj. – dok se, u mislima, kreću između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti: jer, kako ističe autorka, „sadašnjost će biti sad onda i prošlost je sad onda i budućnost će biti neko sad onda”. Njeni likovi, ograničeni svetom, očajavaju u svojoj porodičnoj situaciji. Ali njihove misli blude, nastojeći da iznađu linearan smisao u nečemu što je suštinski nelinearno. Gle Sad Onda je pokušaj Džamejke Kinkejd da razjasni nejasno, i da učini nejasnim ono što nam se čini posve jasnim i očiglednim – to jest, početak, sredinu, i kraj.
„Sa imaginativnom snagom Virdžinije Vulf, Kinkejd ispisuje palimpsest prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena… Gospođa Svit na ovim stranicama stvara pravu verbalnu simfoniju… Roman za sladokusce…” – The Chicago Tribune
„U ovom autobiografskom, memoarskom romanu, koji je zapravo meditacija o braku i majčinstvu i drugosti i bespomoćnosti – kategorijama koje mogu biti tako ograničavajuće – Džamejka Kinkejd piše dugim, razvučenim foknerovskim rečenicama koje se uznose sa stranice, poigravaju se čitaočevim umom, kruže u više dimenzija, pozajmljuju činjenice iz autorkinog života, i vraćaju se sa beskompromisnom žestinom, katkad podvučenom ironijom ili humorom.” – The Miami Herald
„Razlika između života i umetnosti nije uvek očigledna, ali samo pisac vešt kao Džamejka Kinkejd ume tako elegantno da zamuti tu granicu.” – The Publishers Weekly
Džon Bart: SVAKA TREĆA MISAO, roman
Svaka treća misao je najnoviji roman Džona Barta, objavljen u Sjedinjenim Državama. Bart ostaje dosledan formi u romanu Svaka treća misao, napisanoj iz perspektive jednog od likova koje je Bart predstavio u zbirci priča Novogradnja (2010).
Džordž I. Njuit i njegova žena Amanda Tod živeli su u naselju Heron Bej sve dok ga nije uništio zalutali tornado.
„Bart demonstrira polet za umni život i radost promišljanja (i izražavanja tih misli) koja postaje zarazna. Ako ste se, zapravo, ikad zapitali šta podrazumevaju modernizam, postmodernizam i semiotika, ovo je pravo mesto da to saznate.” – Washington Post
„Jedan od ključnih glasova u američkoj književnosti.” – Booklist
„Bart je majstor, vrhunski zanatlija.” – Baltimore Sun
Džon Bart: NOVOGRADNJA, priče
Nezaboravna knjiga!
Nešto je uznemirilo lagodno penzionisane žitelje besprekornog zatvorenog naselja nalik onima na Floridi u oblasti zaliva Česapik. U osvit novog milenijuma i povečerje svojih života, ti stanovnici čiji su potomci napustili svoja gnezda otkrivaju da njihova uređena enklava može biti jednako šarolika, zapanjujuća i nadrealna kao i bilo koje drugo okruženje u prozi Džona Barta.
„Bart je komičarski genije najvišeg reda.“ – New York Times Book Review
„Verovatno najraskošnije darovit komičar među romanopiscima koji danas stvaraju na engleskom.“ – Newsweek
Džon Bart: IZGUBLJEN U KUĆI SMEHA, priče
Pred čitaocem je svakako najuticajnija knjiga Džona Barta, gurua postmoderne književnosti. Uverljiviji u svojoj igri od realista, Bart pokazuje da ume da razloži književnost na delove u jednoj pripovesti, da se
poigra s njom i najzad je obnovi u pravom trenutku kako bi ona poslužila u drevnu svrhu otkrovenja, ali i neverovatne zabave.
Džon Bart: OPERA NA VODI, roman
Opera na vodi, prvi roman Džona Barta, jednog od najznačajnijih američkih postmodernističkih autora, u svom izoštrenom pogledu na univerzalnost ljudske drame, bavi se začudnim ljubavnim trouglovima, ali i destruktivnim efektima razuma nad emotivnošću.
„Duhovit roman prepun emotivnosti koja obara s nogu, od jednog od najdarovitijih pisaca današnjice, autora romana Sot-Weed Factor.” – The New Yorker
„Izuzetno zanimljivo i originalno delo, energično, pažljivo osmišljeno, izvanredne širine ljudskog saosećanja i veoma zabavno.” – Robert Gorham Davis
Eni Pru: POTMAN – PRIČE IZ VAJOMINGA
PRIČE O MODERNIM KAUBOJIMA!
Priče Eni Pru o pokolenjima Amerikanaca koji se bore da opstanu na Zapadu predstavljaju jednu surovu, zaslepljujuću panoramu američke ludosti i usuda. To su priče o modernim kaubojima iz ruralnog dela Vajominga, ali ni u kom slučaju nisu tipične kaubojske priče, budući da u njima nema sukoba na liniji dobro – zlo, a junaci nipošto nisu heroji, nego mali ljudi sputani svojim svakodnevnim nevoljama, počesto začudnim i bizarnim, što pričama daje dodatnu privlačnost i upečatljivost. Oni pokušavaju da se otrgnu od bede i očaja, ali nešto ih uvek sputava i osujećuje, kao da sama zemlja traži njihovu krv. No, autorka ih prihvata onakve kakvi jesu i, uprkos njihovoj sirovosti, grubosti i nasilnosti, opisuje ih sa simpatijama i saoseća sa tim muškarcima i ženama koji pokušavaju da prežive na tom negostoljubivom mestu, pretakajući njihove živote u fikciju koja odiše snagom mita.
Džojs Kerol Outs: LEPOTICA, roman
NAPETO I NEOBIČNO!
Šesnaestogodišnja Katja Spivak šeta niz otmene ulice Bejhed Harbora sa dvoje dece Engelhartovih koje čuva tokom leta, kad joj prilazi sedokosi, uglađeni Markus Kider. Isprva se njegovo zanimanje za nju čini nedužno, čak i prijatno. Ali postepeno, gotovo neprimetno, nešto se menja, i poziranje za novu sliku gospodina Kidera prerasta u nešto mračnije.
„Ono što nas stalno vraća delima Džojs Kerol Outs jeste… njen izvanredni dar da stranicu knjige pretvori
u prozor kroz koji nam se ukazuje stvarni život. – The New York Times Book Review
„Već četrdeset godina, Džojs Kerol Outs uspeva da održi kreativni dijalog sa uzavrelim kotlom savremene američke kulture, pišući beskompromisno o neobičnostima koje dospevaju na naslovne stranice novina i časopisa. – Washington Post Book World
„Hipnotičko štivo koje nam do kraja drži pažnju… – Bookmarks Magazine
Džojs Kerol Outs: MILI TATA, roman
STREPNJE I SUROVE NADE RODITELJSTVA
Prečasni Čester Keš, alijas Mili Tata, putuje i drži propovedi, ali i kidnapuje i muči dečake. Roman počinje jednom takvom otmicom. Žrtva je Robi Vitkoum, otet iz ruku majke Dine na parkingu tržnog centra. U pokušaju da ga spase, majka zadobija teške povrede od napadača. Mili Tata beži s Robijem u drugu državu gde živi s njim pod maskom samohranog oca i udovca. Mučenjem i ponižavanjem otmičar uči Robija da ga posmatra kao pravog oca, koji je sa svojim grotesknim nadimkom sušta suprotnost očinske figure. On izgladnjuje dečaka, zatvara ga u „škrinju“ i seksualno zlostavlja.
Uporedo s dečakovom golgotom, Outs prikazuje muke roditelja koji su ostali bez deteta i njihov život u surovoj nadi. Nakon šest godina zatočeništva, dečak uspeva da pobegne i vraća se u svoj dom, ali nastavak porodičnog života Vitkoumovih ne ide nimalo lako. Ožiljci su preduboki, suviše mnogo vremena je prošlo i srećan kraj se ne nazire.
Prema rečima kritike, Džojs Kerol Outs poteže problematično pitanje ovim romanom – da li proza može govoriti o moralu slikom moralno neprihvatljivog junaka. Kao veliki majstor prikaza poremećenih umova, Outs daje mračan, detaljan, ali krajnje realističan portret manijakalnog Milog Tate. S druge strane, ni karakterizacija običnih ljudi, kakvi su bili Robijevi roditelji pre otmice, nije ništa manje umešna. Čak i dok im se brak raspada pod teretom strašne nesreće, Vit i Dina Vitkoum se drže svoje ljudskosti iako im se život polako raspada.
Vešto napisan i izuzetno savremen, roman Mili Tata bavi se jednom od najosetljivijih tema današnjice – zlostavljanjem dece. Džojs Kerol Outs bez okolišanja i uvijanja veoma uverljivo secira um prestupnika i žrtve, ali se bavi i odgovornošću roditelja, zajednice, školskog sistema, medija i društva kao celine.
Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja. Poslednjih nekoliko godina je pominju u najužem krugu potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade. Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova. Džojs Kerol Outs spaja velike zamisli i sitne pojedinosti u idealnom proznom činu balansiranja, ali najlepše je što to zapravo ne primećujete. Preokupirani ste žurbom da okrenete sledeću stranicu. Pripovedanje nijednog živog američkog pisca ne odjekuje prizvukom užasa koji je proizveo Edgar Alan Po onako kako to radi Džojs Kerol Outs.
Džojs Kerol Outs: DAJ MI SVOJE SRCE, priče
O POTREBI ZA LJUBAVLJU
U novoj knjizi priča Daj mi svoje srce, Džojs Kerol Outs, dramaturški vešto, rukopisom jednog od najboljih pisaca današnjice, pokazuje kako potreba za ljubavlju – opsesivna, samodestruktivna, nepredvidiva – može odvesti čitaoca na zabranjena mesta jednog jezivog sveta.
„Džojs Kerol Outs spaja velike zamisli i sitne pojedinosti u idealnom proznom činu balansiranja, ali najlepše je što to zapravo ne primećujete. Preokupirani ste žurbom da okrenete sledeću stranicu.” – New York Times
„Jedna od ogromnih umetničkih veličina našeg doba.” – The Nation
Kris Abani: PESMA NOĆI, roman
ROMANESKNO KOŠMARNO I NEZABORAVNO PUTOVANJE
U Pesmi noći, glavni junak romana, dete-vojnik iz Zapadne Afrike, vodi nas na jezivo, a ipak predivno putovanje kroz košmarni krajolik surovog rata u potrazi za svojim vodom. Radi se o majstorski napisanom delu koje proganja čitaoca dok sablasnim, a ipak liričnim glasom ispreda izuzetnu I saosećajnu priču o hrabrosti, milosrđu, moralnosti i trijumfu.
Još od Velike sveske Agote Kristof nije bilo tako uznemirujućeg romana o tome kako izgleda kad se mlada osoba zatekne u ratu. Način na koji Kris Abani uspeva da nađe čovečnost usred takvog razaranja jeste pravo čudo.
„Istog trenutka kad uronite u ove stranice, zalazite u divan i stravičan san. Nalazite se u rukama majstora, književnog šamana. – Bred Kesler, pisac romana Birds in Fall
Kejt Mozis: ZIMA SILVIJE PLAT, roman
ROMAN O REČIMA SKUPLJIM OD ŽIVOTA
Ovo je priča o ženi koja pokušava da stvori novi život nakon što joj je brak posrnuo. Ona se seli iz omiljene kuće u engleskoj grofoviji Devon i odlazi u London, gde stvara dom za sebe i svoju decu. Istovremeno, sa ushićenjem završava zbirku pesama za koju je uverena da će joj doneti pesničku slavu.
Ovo je takođe priča o ženi koja se bori da ostane u mentalnoj ravnoteži, da potisne bol koji joj je nanelo muževljevo neverstvo i da se odupre preteranoj brizi svoje majke. U ovom duboko emotivnom romanu, američka spisateljica Kejt Moziz rekonstruiše poslednjih nekoliko meseci Silvije Plat. Autorka stvara fino tkanje od života uklete pesnikinje pre susreta sa Tedom Hjuzom, raspada njihove veze i kreativne eksplozije koja je usledila…
Roman je inspirisan pesmama iz zbirke Arijel Silvije Plat, a poredak poglavlja odgovara originalnom poretku pesama u zbirci, koja počinje rečju ljubav, a završava se sa proleće (potpuno drugačije od kasnije hronološke verzije zbirke u redakturi Teda Hjuza). No, u srcu romana Zima Silvije Plat nalaze se dve nedelje koje pesnikinja provodi u samoći, ophrvana bolom, uprkos rešenosti da se ide dalje. Njena hrabra, ali neodrživa borba sa demonima iz prošlosti i suočavanje sa neizvesnom budućnošću pesnikinje – i kao majke, i kao žene, i kao umetnice – dočarane su u romanu Kejt Moziz saosećajno i lirski graciozno.
Uprkos svemu, Kejt Moziz je stvorila zadivljujuće pravedno i saosećajno delo. Ona uspeva da čitaocima predoči osećaj kako je izgledalo BITI Silvija Plat, u isto vreme saosećajući sa Tedom Hjuzom, prestrašenim pred očajničkim potrebama svoje žene. Ovu knjigu bi trebalo da pročita svako ko traži valjano i nepristrasno objašnjenje za samoubistvo Silvije Plat.
Kejt Moziz zna sve što se može saznati o Silviji Plat, ali nas njena romaneskna imaginacija odvodi u one pukotine pesnikinjinog uma u koje još niko nije prodro. Nijedna druga verzija poslednjih misterioznih meseci pred smrt Silvije Plat ne ide toliko daleko u rekonstrukciji života pesnikinje i žene koju sam poznavao. – Piter Dejvidson, Atlantic Monthly
Džejms Kelman: MORAŠ BITI OPREZAN U ZEMLJI SLOBODNIH, roman
Roman Moraš biti oprezan u zemlji slobodnih Džejmsa Kelmana, jednog od najznačajnijih savremenih britanskih pisaca, jeste duhovit, uznemirujući, iskren promišljen roman koji potvrđuje da je ovaj pisac jedan od najsnažnijih i najzanimljivijih u svojoj ili uistinu bilo kojoj generaciji.
Njegov junak Džeremaja Braun jeste čovek koji ide iz krajnosti u krajnost. On živi u Americi već dvanaest godina i jednostavno želi da vidi opet svoju porodicu. Iza ove banalne konstatacije skriva se isprepletena mreža socijalnih i psiholoških relacija koje na književno ubedljiv način razotkrivaju mitove savremenog zapadnog društva.
„Kelman je jednostavno neverovatan.“ – Indipendent
Mišel Fejber, 199 STEPENIKA, roman
Umorna od noćnih mora u kojima umire jezivom smrću, Šan odlučuje da bi trebalo više da bude u društvu, pa se priključuje arheološkom iskopavanju u opatiji u Vitbiju.Ono što će tamo naći je zagonetka koja uključuje dugo prikrivano ubistvo, čoveka sa ogromnim šakama i krhki rukopis sakriven u boci. Kroz ovu sjajnu Fejberovu priču uspinjemo se preko 199 stepenika u Vitbiju koji povezuju 21. vek sa ruševinama iz prošlosti.
U ovom originalnom, nadasve uzbudljivom i pametno napisanom delu, podjednako se prepliću elementi trilera, ljubavne priče, istorijskog i gotskog romana i istraživanja na temu prave prirode iskrenosti. 199 stepenika, nudi vrhunsko umeće postizanja dvosmislenosti, višeslojnost i kao i uvek kad je Fejber u pitanju, elegantan, osoben, izazovan i upečatljiv stil pisanja.
Mišel Fejber: KIŠA MORA PASTI, priče
BLISTAVA, JEZIVA, RASPRIČANA KNJIŽEVNA POEZIJA
Knjiga pripovedaka Kiša mora pasti Mišela Fejbera – pisca romana Ispod kože, kultne knjige prevedene već na 24 jezika – otkriva izuzetno živu imaginaciju, snažnu ljubav prema jeziku i avanturističku svestranost. Razigran, ali i duboko potresan, pakosno satiričan, ali i saosećajan, Fejber u ovim pričama uvek pogađa u neočekivani akord. Retko se viđa satira napisana tako blagom rukom, ili tragedija ispričana sa toliko lakoće.
„Ljubitelji pripovedaka, obratite pažnju: Somerset Mom se spario sa ljanom Makjuanom, a Kiša mora pasti je njihov monstruozni, veličanstveni, prvi izdanak… Zapanjuje različitost tema, karaktera i stilova, od istančanog psihološkog testiranja do košmarne naučne fantastike i groteskne parabole. – Dankan Maklin
Lori Mur: OKORELOST, priče
Lori Mur je danas jedna od najuticajnijih američkih književnica, a njena najnovija zbirka priča Okorelost jeste prvo delo ove spisateljice koje se pojavljuje na srpskom jeziku. Njene priče plene neverovatnom moći samog pripovedanja.
Ključno obeležje kratkih proza Lori Mur je humor. To neveselo mesto kakvo Amerika u poslednje dve-tri decenije jeste, ona predstavlja bez ulepšavanja ali zato jezikom koji težinu egzistencije razbija ironičnim opaskama, zapažanjima o apsurdnosti vaskolikog postojanja, smehom kome ne mogu odoleti ni njeni likovi, a ni čitaoci. Taj smeh nije previše glasan, kratak i eksplozivan, već onaj kome se vraćamo kao poslednjem utočištu, kad sve ostale pametne i velike parole, verovanja i principi izblede.
Njeni junaci su mahom visokoobrazovani, srednjeklasni i nevisoke emocionalne inteligencije, koju nisu stigli da razviju jer su se bavili dubokim mislima o spoljašnjoj i unutrašnjoj politici svoje zemlje, dok su osmišljavali svoj porodični život na Srednjem zapadu jer im se činilo da je to ispravno, i da ima smisla. Sve dok nisu shvatili da smisla nema, da su razvedeni, u dugovima, nasukani na vlastite snove o sredovečnosti. Predstavlja ih Lori Mur kao nemoćne da krenu napred, previše gnevne zbog čestog osvrtanja unazad, dok pribegavaju zaklonima od novih veza, donatorskih večera, prizivanja duhova i bivših sopstvenih veličina. I kako onda da im ne preostane smeh?
I tajna radost zato što njihova malobrojna deca ipak poseduju mudrost, makar u zametku, kakvu oni nisu imali, da razmrse to klupko odanosti kontraproduktivnoj tradiciji, i strasti koju ova guši, ali koja uporno tinja. Amerika će ponovo biti velika, jer su joj deca verna? Zapisi o američkom životu Lori Mur taj deo ipak ostavljaju otvorenim.
Piter Hobs: U VOĆNJAKU LASTAVICE, roman
DIRLJIVA NOVELA O LJUBAVI I SUROVOSTI
„Bez obzira na to hoćemo li ga odrediti kao novelu ili kratak roman, U voćnjaku, lastavice je elegična ljubavna pripovest, knjiga o besmislenoj surovosti života, bezočnosti korupcije i iskupljujućoj snazi ljubavi. Hobs je u stanju da do tančina predoči užas torture podjednako kao i lepotu bašte, voćnjaka, vodopada ili planinskog masiva u Pakistanu” – Aleksandar Bjelogrlić
Dejvid Foster Volas: DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE, priče
Dejvid Foster Volas (1962 – 2008), američki romanopisac, pripovedač i esejista, jedno je od najvećih imena književnosti na engleskom jeziku s kraja 20. i početka 21. veka. Takav status stekao je zahvaljujući inventivnosti i svežini svog opusa koji je umnogome oblikovao i njegove literarne savremenike.
Nakon Volasove knjige priča Kratki razgovori sa ogavnim muškarcima, koje su u Agori izašle, 2013, pred našim čitaocima je njegova knjiga Devojka sa neobičnom kosom. Ova knjiga pršti od čudesnog dara Dejvida Fostera Volasa i njegovog izvanrednog i uznemirujućeg maštovitog preosmišljavanja stvarnosti.
Ralf Elison: NEVIDLJIVI ČOVEK, roman
Jedan od najznačajnijih romana 20. veka!
Ralf Elison, jedna od najneobičnijih pojava u američkoj književnosti, budući da se njegovo delo sastoji od jedne jedine knjige koju je kritika visoko ocenila (ovde se ne računaju posthumno objavljeni roman i zbirke eseja). Radi se o romanu Nevidljivi čovek (1952), priči o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom. U tekst je protkana i snažna rasna tema – metafora o „nevidljivosti” ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste.
Luiz Velš: TRIK S METKOM, roman
Treća knjiga Luiz Velš je njen najobimniji i najjezovitiji roman, koji čitaoce drži u nedoumici do samog eksplozivnog finala.
Vilijam Vilson je mađioničar koji prolazi kroz teške trenutke. Kada konačno uspe da ugovori seriju nastupa u Berlinu, čini mu se da će sada sve krenuti uzlaznim tokom. Među striptizetama, varalicama i fatalnim ženama iz berlinskih kabarea, Vilijam može da odahne i ostavi prošlost za sobom. No, njegove tajne imaju naviku da ga prate kuda god krene…
„Vrhunsko u svome žanru” – Independent
„Briljantno… i zabavno i tragično, sa izvanredno napetim zapletom i predivnom galerijom mračnih likova.” – Daily Mirror
LUIZ VELŠ: TAMERLAN MORA UMRETI, roman
Eksplozivan roman iz doba Elizabetanske Engleske
Godina je 1593. i London je na samoj ivici raspadanja. Ugradu pritisnutom kugom i ratom, stranci nisu dobrodošli, a na šiljcima ograde Tauer bridža smeše se odsečene glave. Kristoferu Marlou, dramskom piscu, pesniku i špijunu, ostalo je samo tri dana do smrti. U ta tri dana, on će se sukobiti sa svemoćnim službenicima monarhije, dvostrukim agentima, nekromantima, izdajom i osvetom u potrazi za Tamerlanom, ubicom koji je pobegao sa stranica njegovog najkrvavijeg komada…
Tamerlan mora umreti je pripovest o poslednjim danima života dramskog pisca Kristofera Marloa, čoveka koji se usudio da gurnee prst u oko i Bogu i državi, otkrivši da osuda na večno prokletstvo nije najgora sudbina koja može da ga snađe.
Dodaj komentar