Close
LEGIJA STRANACA

Jedan od osnovnih motiva Klarisinih priča i romana jeste čudesni trenutak ličnog preobražaja. Baš onda kada celo biće za to sazri, junacima njenih dela dešavaju se naizgled slučajni susreti, otkrovenja, hazardi, koji, iako bi, naizgled, prošli ispod radara kakvog velikog narativa, zapravo odstiču na onaj pokret koji menja sve.

Zbirka Legija stranaca posuta je upravo takvim trenucima.

Otvara je mala devojčica koja u silnom profesoru krupnih ramena, pričom o blagu, „razvezuje crne snove o ljubavi”, slične onima koje je on u njoj jutrima izazivao. A jedna druga devojčica, u pripoveci koja zatvara zbirku, mora najpre proći, preko jednog malenog pileta, kroz sve razorne i surove sile prve žudnje, kako bi mogla otići iz detinjstva i postati „hindu princeza koju u pustinji čeka njeno pleme”.

Čitav svet koji ispisuje Klaris Lispektor nalikuje usnama devojčice Ofelije iz priče koja daje naslov zbirci, suvim usnama koje upućuju hitni zov. Protagonisti priča najednom, iz naizgled uspavanog unutrašnjeg sveta, otkrivaju da žele(…), da im je nužna ona razarajuća želja od koje svaki pravi život počinje.

U ovoj zbirci, pred nama su događaji usled kakvih u naše, naizgled uređene vrtove, nahrupi čitava legija stranaca. I to strano neminovno mora postati deo organizma i preobraziti ga.”

Ova zbirka neverovatnih priča još jednom potvrđuje zašto je Klaris Lispektor često nazivana „brazilskim Kafkom”. To poređenje proističe iz najznačajnije njene srodnosti sa autorom Preobražaja njihovo pisanje ne liči baš ni na jedno drugo. Pojava dela Klaris Lispektor i sama je, u književnosti na portugalskom jeziku, jedna od tih tačaka sa koje nema povratka i koja otvara nešto u potpunosti novo.

Klaris Lispektor bila je brazilska novinarka i spisateljica ukrajinskog porekla. Jedna je od najznačajnijih autorki književnosti na portugalskom jeziku. Njena proza smatra se prekretnicom na brazilskoj književnoj sceni pre svega po raznovrsnosti stilskih registara i istančanim i snažnim opisima intimnih, naizgled neosetnih ličnih preobražaja, otkrića i jačanja životnih snaga, sa svim njihovim izazovima.
U njena najznačajnija dela spadaju romani: Blizu divljeg srca, (1943), Jabuka u tami (1961), Pasija po G.H. (1964), Učenje ili Knjiga užitaka (1969), Živa voda (1973), Čas zvezde (1977) i Dah života (1978); zbirke pripovedaka: Porodične veze (1960), Legija stranaca (1964), Sreća iz potaje (1971), Via Crucis tela (1974), Gde si bila noću (1974), Lepotica i zver (1979).

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *