Šok akcija! Samo u avgustu na julski izbor od 57 naslova po 299 dinara dodajemo još 25 novih knjiga – preko 80 knjiga na velikoj letnjoj akciji.
Za sve porudžbine preko 1500 dinara BESPLATNA DOSTAVA (na teritoriji Republike Srbije*) – Vrhunska savremena proza na jednom mestu
Podesećamo da je julska akcija produžena do kraja avgusta. Ukoliko još niste pronašli naslove sa popusta možete ih pogledati na sledećem linku.
DO 31. AVGUSTA imate priliku da kupite PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA knjige koje menjaju vaš pogled na svet!
Antologije savremene španske i hispanoameričke, australijske, argentinske, slovačke i severnoameričke priče, kao i kapitalna knjiga Džemjs Džojs od A do Ž – na sniženju do 80 %
Knjige velikana savremene svetske književnosti:
Dejvid Foster Volas – Džon Bart – Džamejka Kinkejd – Džon Fauls – Luisa Valensuela – Samanta Šveblin – Rodi Dojl – Santijago Ronkaljolo – Džin Ris – Džojs Kerol Outs – Kejt Mozis – Silvija Plat – Isidoro Blajsten – Kris Abani – Eni Pru – Dušan Mitana – Flen O Brajen – Jevgenij Vodolaskin – Robert Krouč – Marina Stepnova – Burhan Sonmez – Agnes Ravatn – Džejms Kelman – Mari Ndijaj – Luiz Velš – Noemi Kiš – Mišel Turnije – Vladimir Vojnović – Ralf Elison
Doris Lesing – Vladimir Pištalo – Ajris Merdok – Brajan O Fril – Jalmar Sederberg – Pasi Jeskeleinen – Karolin Lamarš – Pavel Krusanov – Brus Četvin
Knjige koje definitivno morate pročitati ovog leta!
Pred nama su veliki romani i velike ljubavi!
Doris Lesing ZLATNA BELEŽNICA
NAJZNAČAJNIJI ROMAN NOBELOVKE DORIS LESING!
Knjiga koja je presudila da jedna od najvećih spisateljica 20. veka, Doris Lesing, dobije 2007. Nobelovu nagradu za književnost.
Ana Vulf je mlada književnica koja pati od spisateljskog bloka. Razvedena je, ima malo dete, razočarana odnosima sa muškarcima, oseća kako joj se život raspada. U strahu od ludila, svoja iskustva zapisuje u četiri beležnice, u kojima piše o iskustvima koja ima kao književnik, politički angažovana žena, o emotivnom životu i o svakodnevnim doživljajima. Ali tek peta knjiga – Zlatna beležnica – biće ključ njenog ozdravljenja i preobražaja.
Zlatna beležnica je portret intelektualne i moralne klime pedesetih godina dvadesetog veka – društva u koje je zakoračio feminizam – i hrabar i moćan opis žene koja je u potrazi za ličnim i političkim identitetom.
“Njeno najveće delo… Pokazuje moć ženske imaginacije u punom zamahu.Ova knjiga ne šalje pojednostavljenu političku poruku, ona cepa maske koje su žene navikle da nose, ukazujena opasnosti i probleme sa kojima se žene sreću ako odluče da vode slobodan život u svetu muškaraca… Doris Lesing je jedan od najvećih pisaca našeg stoleća.” Nataša Volter, Independent
“Početkom šezdesetih godina, ovaj zamašni i iskreni roman složene strukture doprineo je da britanska proza zadrži reputaciju smele, ambiciozne i eksperimentalne književnosti. Ova knjiga je opojna mešavina vremena u kojem su i romani i političke izvesnosti počinjali da se krune i nestaju. Postala je svetski bestseler i njeno, do sada, najistančanije delo.” Malkolm Bredberi, Mail on Sunday
“Ambiciozan roman bez premca, koji je i posle četrdeset godina podjednako precizan i zabavan.”
Viktorija Britn, Guardian
Doris Lesing MARTA KVEST
ROMAN O ŽENI POBUNJENIKU
Po mnogo čemu autobiografski, drugi roman Doris Lesing, koji je potvrdio njenu književnu slavu još pedesetih godina prošlog veka, konačno je dostupan i srpskim čitaocima.
U ovom sveobuhvatnom portretu jedne devojke, od adolescencije do zrelog materinstva, Doris Lesing čini za svoj pol ono što su za muškarce uradili D. H. Lorens i Arnold Benet knjigama poput Sinovi i ljubavnici i Porodica Klejhenger. ženskom senzibilitetu i percepciji D. Lesing dodaje i neobičnu direktnost, vitalnost i energičnost, koji stvaraju izvanrednu kombinaciju talenata.
Marta Kvest je, u biti, priča o pobunjeniku. Kada prvi put upoznamo tu petnaestogodišnju devojku, ona živi u siromaštvu na afričkoj farmi, sa roditeljima. No, to je devojka strastvene vitalnosti koja žudi za iskustvom i samospoznajom i ogorčeno gleda na konvencionalnu uskogrudost svojih roditelja. Ona napušta taj milje, pronalazi posao kao sekretarica u obližnjem gradu. Upravo tu, u “velikom gradu”, započinje njen susret sa stvarnim životom, za kojim je toliko žudela da ga iskusi i shvati.
U pozadini ove priče je Afrika, mesto odrastanja Doris Lesing, tegoban i jednoličan život na prostranim farmama, sveprožimajuća atmosfera straha, rasizma i antagonizma, površinska demokratija i sofisticiranost gradskog života. Kao slika kolonijalnog života, Marta Kvest fascinira dubinom i realizmom uvida. U središtu knjige je figura Marte, protagoniste velikodušnih manira, oslikana saosećajno i sa razumevanjem, i uprkos tome – nepogrešivo i objektivno.
Jalmar Sederberg DOKTOR GLAS
REMEK-DELO O TRPLJENJU MOĆI
Sablasna priča o doktoru Glasu smeštena je u Stokholm tokom poslednjih godina devetnaestog veka. Doktor, problematičan i saosećajan čovek, pripoveda čudnu priču o Prečasnom Gregorijusu i njegovoj lepoj ženi. Gregorijus, star i neprijatan sveštenik ugrožava njeno fizičko i psihičko zdravlje. Ona se konsultuje sa doktorom Glasom, koji po prvi put krši etičke principe svog zanimanja i koristi potpuno netradicionalne metode da bi joj pomogao. Ali kada žena pronađe ljubavnika, doktor Glas se zaljubljuje u nju, i tako nastaje nepodnošljiva situacija.
Pred nama je remek-delo švedskog klasika Jalmara Sederberga. „Doktor Glas” je impresivan roman o trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o stokholmskom fin-de-siècle-u sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Njegove preokupacije – seksualna nekompatibilnost, abortus, eutanazija – zajedno sa njegovim psihološkim uvidima, čine ga izvanrednim modernim delom.
„Doktor Glas je objavljen u Švedskoj, 1905. godine, kada je izazvao skandal, pre svega zbog toga što se bavi večno skandaloznim temama, seksom i smrću. […] Metež oko ʻDoktora Glasa’ proizašao je iz doživljaja da on opravdava abortus i eutanaziju, čak i da možda racionalizuje ubistvo. Njegov protagonista je doktor koji ima mnogo stvari da kaže o dvoličnosti sopstvenog društva.
ʻDoktor Glas’ je elegantna, snažna i umešno ispletena psihološka studija o komplikovanom čoveku koji se nalazi pred opasnim ali i širom otvorenim vratima i ne može da se odluči da li da kroz njih prođe ili ne. […] ʻDoktor Glas’ je duboko uznemirujuć roman, kao i određeni snovi – ili, ne slučajno, pojedini Bergmanovi filmovi, koji ga je sigurno pročitao.
Jezive plave letnje noći severa spojene sa neobjašnjivom anksioznošću, bezimenim Kjerkegorovim strahom koji obuzima Glasa u sasvim uobičajenom trenutku, sučeljavanje blede duhovnosti gotovo komično vulgarnoj čulnosti – proizlaze iz istog kulturološkog konteksta. […] ʻDoktor Glas’ je jedna od onih genijalnih knjiga koje su sveže i upečatljive sada kao što su bile i dana kada su objavljene.”
Margaret Etvud, Grardijan
Vladimir Pištalo ALEKSANDRIDA
SAGA O TOME ŠTA JE SVET I ŠTA NIJE SVET, GDE ON POČINJE, A GDE PRESTAJE
Vladimir Pištalo je jedan od najprevođenijih srpskih pisaca u svetu. Njegov roman Tesla, portret među maskama preveden je na više od 16 svetskih jezika.
Koristeći kao pripovednu matricu poznatu istorijsku priču o Aleksandru Makedonskom i njegovom osvajanju sveta, lišavajući se dakle, faktora proznog iznenađenja, Vladimir Pištalo nam ustvari priča o pripovedanju samom i o tome kako literatura snove o moći i o besmrtnom uvek iznova ispisuje kroz preplet četiri vrste borhesovskih velikih priča – o potrazi i o povratku, o opsedanju grada i o žrtvovanju božanstva.
Na način moderne bajke, one koja podrazumeva čitalačko potonuće u mnoštvo pesničkih figura ili otrkrivanja drugačijeg sveta kroz oneobičene sinestetičke momente proznog pisma, Pištalo u deset poglavlja, ispripovedanih praktično u jednom dahu, ispisuje, naoko zaobilazno, onu vrstu stilskih vežbi koja za temu imaju dokazivanje postojanja pripovedača i njegove svesti.
Čak i poznata priča, van ove svesti, jeste samo mrtav niz elemenata, i zato autor najsuštastvenije događanje svoje knjige i smešta u tananu stvarnost jezičkog provizorijuma, tamo gde odnosi figura i značenja već postavljaju pitanja o opozicijama konkretnog i stvarnog, vidljivog i nevidljivog, tamo gde se najlakše prepoznaju kulise ljudskog i božanskog bivanja.
Kroki jednog, posve osobenog životnog puta, tako, postaje povod za parabolu o spoznaji konačnosti, za priču čiji poredak značenja funkcioniše izvan svakodnevnog sklada i nesklada, a niz malih i praskavih metafizičkih otkrovenja, koje ga prate, od ovog teksta i čine literaturu.
Iznenađenja koja dočekuju čitaoca u ovakvom pripovedanju nisu upletena u intrigu fabule, već ga zatiču u samom svom jeziku, u detalju u kojem se prepoznaje svojevrstan putopis nevidljivim, odnosno fikciono pokriće za teološki raspravu o likovima preuzetim od božanske supstance zarad činjenja sveta. Ovaj istorijski, svetski igrokaz se, naravno, završava onako kako mora, pobedom ničeg, onog istog koje je za svoje obličje i preuzelo samu priču o osvajanju sveta. Nenad Šaponja, Politika
Vladimir Pištalo KORTO MALTEZE
SLIKOVNE PARTITURE SA NALIČJA SNA
I nakon više od dve decenije od svoje pojave, knjiga Manifesti jednako intrigira pažnju duhovno radoznale publike i pokazuje se kao jedna od najznačajnijih knjiga srpske književnosti osamdesetih.
Na tragu specifičnog poetskog pisma, zagledani u nemoguće, poput prevratničkih knjiženih pokreta s početka XX veka, glasovi koji čine ovu knjigu, u odelima moćne ekspresije i čarobne atmosfere, najavljuju blistava dela Vladimira Pištala – Milenijum u Beogradu i Tesla, porteret među maskama.
“Svet Pištalove proze svet je karnevalskog izobličenja, razdešenosti, čiste energije, melanholije i radosti.To je svet prozaične, lebdeće, akvarelne slike” Mihajlo Pantić
“Svaka njegova rečenica je poetički zasnovana kao stih” Slobodan Blagojević
“Jednom rečju, cijela raskoš slika grotesknih, pomjerenih, iskošenih, ali i istančanih, lirski produhovljenih, mnoštvo realizovanih metafora, maštenskog vezivanja znanih sastojaka stvarnosti u neznane i halucinantne prizore, duh krajnje precizan u bilježenju ovog tu i pustolovan u posezanju za onim tamo, onim zaumnim, onim ‘zaočnim’, kako bi kazala Marina Cvetajeva,” Marko Vešović
«Taj govor protiv očiglednosti, nemirenje sa unapred zadatom, materijom određenom, stvarnošću, samo potvrđuje da književnost uvek u dobroj meri biva nešto drugo. Pištalova, to drugo uporno apostrofira. Za njega je jezik samo sinonim za vrh ledenog brega.» Nenad Šaponja
Pasi Ilmari Jaskalainena LASICA I NjIH DEVETORO
MOĆNA KNJIŽEVNA FANTAZIJA
Roman Lasica i njih devetoro, Pasi Ilmari Jaskalainena, jeste knjiga koja je u 21. veku možda najreprezentativniji izvozni proizvod finske književnosti. Prevedena na brojne jezike, ona danas obuzima maštu miliona čitalaca širom naše planete.
Otkriće postojanja romana Zločin i kazna u kojem Raskovnjikova ubija Sonja, u lokalnoj biblioteci malog finskog mesta, pokreće lanac događaja. Poput zavere finskih štampara, koji menjaju delove knjiga, ovakve stvari se ne zaustavljaju, greške se pojavljuju i u drugim kljigama i osvajaju ih menjajući im sadržinu. Jozef K. ulazi u Kamijevog Stranca, i pomaže Mersou da pobegne iz zatvora, a sam ostaje da mu se sudi…
Sve ovo otkriva mlada nastavnica Ela, koja i sama nakon više decenija, postaje prva nova članica književne grupe Društvo književnika Zečeva, koju vodi slavna dečja spisateljica Laura Lasica. Članove ovog društva, ona je još pre nekoliko decenija odabrala kao talentovanu decu i svi su u međuvremenu postali poznati pisci, a sama ova grupa književni mit ustrojen po svojim neobičnim pravilima.
U međuvremenu, pod misterioznim okolnostima Laura nestaje u snežniom vihoru, a Ela, poput liTerarnog ali i stvarnosnog istražitelja, počinje da otkriva tajne ovog gradića koji nalikuje finskom Tvin Piksu i tajnog društva koje počiva na zavetnoj pripadnosti danas značajnih pisaca koji su povezani Pravilima igre. Igra koju igraju pisci, ogoljava ih pred Elom, koja u igri različitih književnih diskursa probija zid ćutanja i razotkriva tajnu nestanka desetog člana grupe, navodno najtalentovanijeg dečaka.
„Jaskalainen je kreirao slagalicu od knjige koja dotiče seme kreativnosti, korozivne kvalitete prikladnih laži i fikcija koje naša sopstvena sećanja konstruišu i prezentuju kao činjenicu. Čitalac će se, još dugo nakon čitanja lutati putevima gradića Zečeva.“ Hena Silvenoinen
Karoline Lamarš PISMA IZ HLADNE ZEMLJE
ROMAN DUBOKE ISKRENOSTI
Poznati roman Pisma iz hladne zemlje, belgijske spisateljice Karoline Lamarš je priča o susretu između mlade žene koja se posvećuje pisanju i Aleksisa, mladića koji je postao invalid zbog ljubavi, koji je od bola napraviuo vlastito sredstvo saznavanja. I sama raspeta u bolnim životnim i ljubavnim trouglovima, ona vrlo brzo prema njemu počinje da oseća pomalo bolesno divljenje, a on nju pak uzima za ispovednicu svoga očajanja.
Iza ovakve fabule, autorka pokreće brojna društvena pitanja današnjice – uloge porodice, odnosa oca i majke među sobom i prema detetu, zajednice koje grubim zakonima otežava život teško oštećenim osobama, pozicije umetnika… Iza svega kao da stoji umetnička senka slikarke Fride Kalo, njene ljubavi, odanosti, napuštenosti, simboličnih tema njenih dela, koje izviru iz bolnih činjenica ličnog života, kako same slikarke, tako i junaka ovog romana.
«Ovo je bez sumnje veliki roman. Analitički duh, darovitost ljudi i osećanja o kojima piše romansijerka, pokretači su složene akcije koja se stalno grana, širi… Karolin Lamarš smišlja nepredviđene zaplete sudbine. U ovim sudbinama lik onoga drugog, ili drugih, kvari i remeti poredak koji čovek pokušava da za sebe izgradi. To poimanje sveta i nenametljiv ali pun šarma način izražavanja, daju romanu neuobičajen tonalitet.» Le Monde
«Izvanredan, složen roman, bogat, tanan. Istinska senzibilnost, istinska književna inteligencija, što je retko, kao što je poznato. Ovo je više nego dobro napisan roman, pravi književni biser… Ne umem da kažem šta mi se više svidelo, magija uvek dobro nađenih, uvek pravih reči; ili likovi i njihovi životi koji se ukrštaju… Mešajući svakodnevicu i razmišljanje, pojedinosti i krupne teme, autorka nam ponovo daje izuzetno književno delo.» Telerama
Ejvind Junson TALASI ZAPLJUSKUJU OBALE
ROMAN ŠVEDSKOG NOBELOVCA
Talasi zapljuskuju obale je prepev Homerovog epa o Odiseju objavljen 1946. To je roman i o prošlosti i o savremenom dobu. Umorni ratnik i putnik Odisej, koji sanja o zemlji u kojoj ljudi ne znaju za oružje i brodove, nego samo obrađuju zemlju, ima mnogo srodnika u veku koji je doživeo dva svetska rata. Pitanja moći, pravde i nasilja, odgovornosti pojedinca, u knjizi dobijaju bezvremeni prikaz.
Talasi zapljuskuju obale je veseo i melanholičan roman, bogat živim detaljima i pun radosti pripovedanja. Ejvind Junson skida oreol idealizma s antičke priče i svog Odiseja prikazuje kao običnog čoveka, heroja širokih ramena sa dilemama, iskrivljenim osmehom i šakama koje su osakaćene u ratu. Psihološki pronicljivi portreti Penelope i sina Telemaha prepliću se s prikazom Odisejevog povratka na Itaku, stvarajući široku i snažnu pripovest o ljudskoj bespomoćnosti i nadanjima.
Ejvind Junson je veliki evropski romanopisac koji potiče iz radničke porodice sa severa Švedske. Radio je mnogo različitih poslova, između ostalog u pilani, ciglani i kao seoski sluga, pre nego što je 1924. godine objavio prvo delo. Proveo je važan period tokom 20-tih godina prošlog veka u Berlinu i Parizu, i bio je među onima koji su predstavili ideje evropskog modernizma u Švedskoj. Ejvind Junson je postao član Švedske akademije 1957, a Nobelovu nagradu za književnost podelio je sa Hari Martinsonom 1974.
Brajan Fril ILUZIONISTI
O SVAKODNEVNIM NADANJIMA I SAMOOBMANAMA
Brajan Fril, jedan od vodećih dramskih pisaca druge polovine XX veka na engleskom jeziku, podjednako je uspešan i kao pripovedač.
Njegove sabrane pripovetke, predstavljene u zbirci Iluzionisti, bave se svakodnevnim nadanjima i očekivanjima, samoobmanama koje su junacima ono neophodno sredstvo da se preživi u svetu materijalnih stvari.
Istovremeno, one slikaju dinamične promene koje su zahvatile irsko društvo u XX veku. Neke, poput Rašljara i Livnice, bile su predložak za kasnije drame Iscelitelj i Aristokrate. Iako manje politički obojene od drama, sve one u naznakama istražuju relevantne društvene teme, poput siromaštva, snage kolektivnih i ličnih vizija, zabluda i razočaranja.
Pisane su u tradicionalnoj realističkoj formi, kroz koju provejava diskretan, okrepljujući humor, sa upečatljivom karakterizacijom likova, čije težnje i precenjene ideje nisu tipične samo za ljude iz Irske. Sve su ispričane s taktom majstora.
“Savršena sjedinjenost dijaloga, detalja i atmosfere.” D. E. S. Maksvel
“Izvrsna, nenametljiva knjiga.” Robert Naj, Guardian
Dodaj komentar