Close
57 naslova po ceni od 299 DINARA

ŠOK AKCIJA ! 57 naslova po 299 DINARA, za sve porudžbine preko 1500 dinara BESPLATNA DOSTAVA (na teritoriji Republike Srbije*) – Vrhunska savremena proza na jednom mestu

SAMO DO 31. JULA  31. AVGUSTA imate priliku da kupite PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA knjige koje menjaju vaš pogled na svet!

Knjige velikana savremene svetske književnosti:

Dejvid Foster Volas – Džon Bart – Džamejka Kinkejd – Džon Fauls – Luisa Valensuela – Samanta Šveblin – Rodi Dojl – Santijago Ronkaljolo – Džin Ris – Džojs Kerol Outs – Kejt Mozis – Silvija Plat – Isidoro Blajsten – Kris Abani – Eni Pru – Dušan Mitana – Flen O Brajen – Jevgenij Vodolaskin – Robert Krouč – Marina Stepnova – Burhan Sonmez – Agnes RavatnDžejms Kelman – Mari Ndijaj – Luiz Velš – Noemi Kiš – Mišel Turnije  – Vladimir Vojnović – Ralf Elison

Antologije savremene španske i hispanoameričke, australijske i severnoameričke priče – na sniženju do 80%

Knjige koje definitivno morate pročitati ovog leta!
Pred nama su veliki romani i velike ljubavi!

Ralf Elison NEVIDLJIVI ČOVEK

Nevidljivi čovek” Ralfa Elisona jedan je od najznačajnijih američkih romana 20. vijeka. U njemu su opisana razočaravajuća i, neretko, groteskna iskustva jednog siromašnog crnca, čija sudbina kritički osvetljava američko društvo iz središnjih decenija 20. vijeka.

Okosnica ovog djela prati životnu priču jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvjetljenoj ukradenom strujom. Kroz tekst provijava snažna rasna tema – metafora o “nevidljivosti” ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste. Amerika se u ovom romanu pokazuje kao zajednica koja svojim građanima ne nudi trajne ideale, niti obezbeđuje institucije kroz koje bi oni bili ostvareni. U romanu je naglašena snažna problematika rasnog identiteta: metafora “nevidljivosti” označava optiku američkog građanstva koje, zaslepljeno rasnim predrasudama, odbija da na autentičan način vidi i da u sopstvene krugove integriše crnačko stanovništvo. Ovu priču o studentu sa crnačkog koledža na jugu, koji biva proteran i bežeći u Njujork, dospeva u vrtlog politike i rasnih nemira pisac izdiže iznad ravni pojedinačnog i lokalnog, opisujući doživljaj života modernog čovjeka 20. vijeka.

Odmah po objavljivanju, knjiga “Nevidljivi čovek” je dočekana sa pozitivnim prikazima u najuglednijim književnim glasilima. Sol Belou, na primer, prepoznao je u “Nevidljivom čoveku” “briljantnu individualnu pobedu, dostignuće koje dokazuje da i među našim savremenicima ima istinskog herojskog kvaliteta”, dok su drugi kritičari roman odmah označili kao klasika XX vijeka. U anketi magazina “Tajm”, ovaj roman nedavno je uvršten među 10 najboljih romana napisanih na engleskom jeziku između 1923. i 2005. godine,

 

Dejvid Foster Volas DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE  

VOLAS U POTPUNOSTI OKREĆE PRIČU NAGLAVAČKE

Devojčica neobične kose pršti od čudesnog dara Dejvida Fostera Volasa i njegovog izvanrednog i uznemirujućeg maštovitog preosmišljavanja stvarnosti. Od jezivo „stvarnog“, gotovo holografskog sećanja na Lindona B. Džonsona, preko voditeljā prečesto prikazivanih kvizova i komičara iz večernjih emisija, do naslovne priče, gde se beskompromisni pankerski nihilizam susreće s Mladim republikancima, Volas pretvara neverovatno u pojmljivo, bizarno u normalno, apsurdno u urnebesno, a poznato u strano.

„Vizionar, majstor, komičar… On je u drugom prostorno-vremenskom kontinuumu u odnosu na sve nas. Proklet da je.“  Zejdi Smit

„Dejvid Foster Volas u potpunosti okreće priču naglavačke, a zbog njega pridevi „inventivan“, „jedinstven“ i „originalan“ zvuče blazirano. On je žestok i dobar, a ovo su zaista veoma kvalitetne priče.“  T. Koragesan Bojl

„Dinamičan pisac neobičnog talenta – Volas nas ponovo odvodi na skrivena, mitska mesta, strana, a opet čudno poznata. Uspeo je da povrati sjaj modernoj prozi.“ New York Times Book Review

„Ove priče govore nešto ozbiljno i iskreno o svetu u kojem mi ostali moramo da živimo.“ Washington Post

Izrael Jošua Singer JOSJE TELAC

PRED ČITAOCEM JE SVOJEVRSNA SUPTILNA EMOTIVNA MAPA LJUBAVI!

Radnja ovog remek-dela poljske jevrejske književnosti događa se u XIX veku u Galiciji, u svetu hasidskih dvorova. Tamo se život odvija prema viševekovnim običajima i uz strogo poštovanje tradicije. Zbog toga ništa ne može da se dogodi što je u suprotnosti sa njima. Nahum i lepa Malkele su se drznuli da naruše utvrđeni poredak i njihovi životi su se zbog nastanka «tragične situacije» završili tragično.

Roman Josje Telac, najznašajnije delo Izraela Jošue Singera, sasvim sigurno spada u velike ljubavne priče svetske književnosti iako stiže iz male i sasvim egzotične književnosti koja je nastajala na jidiš jeziku. Suptilno i precizno, prateći paralelizam stvarnosti  kroiz paralelne veze, autor iscrtava emotivnu mapu ljubavi.

Džojs Kerol Outs LEPOTICA

HIPNOTIČKO ŠTIVO KOJE NAM DO KRAJA DRŽI PAŽNJU

Šesnaestogodišnja Katja Spivak šeta niz otmene ulice Bejhed Harbora sa dvoje dece Engelhartovih koje čuva tokom leta, kad joj prilazi sedokosi, uglađeni Markus Kider. Isprva se njegovo zanimanje za nju čini nedužno, čak i prijatno. Njegov prelepi dom, knjige za decu koje je napisao, klasična muzika, umetničke slike u njegovom ateljeu, raskošni pokloni koje joj daje: život gospodina Kidera potpuno se razlikuje od Katjinog sumornog radničkog okruženja u rodnom Vajnlendu u južnom Džerziju. Ali postepeno, gotovo neprimetno, nešto se menja, i poziranje za novu sliku gospodina Kidera prerasta u nešto mračnije. Šta on zaista želi od nje? I koliko daleko je spreman da ide da bi to i ostvario?

„Ono što nas stalno vraća delima Džojs Kerol Outs jeste… njen izvanredni dar da stranicu knjige pretvori u prozor kroz koji nam se ukazuje stvarni život.“—The New York Times Book Review

„Već četrdeset godina, Džojs Kerol Outs uspeva da održi kreativni dijalog sa uzavrelim kotlom savremene američke kulture, pišući beskompromisno o neobičnostima koje dospevaju na naslovne stranice novina i časopisa.“—Washington Post Book World

“Hipnotičko štivo koje nam do kraja drži pažnju… pruža nam napetost i zadovoljstvo, pri čemu spisateljica ispoljava zadivljujući talenat za složene – i pomalo bizarne – likove” – Bookmarks Magazine

 

Kris Abani PESMA NOĆI

PRIČU O HRABROSTI, MILOSRĐU, MORALNOSTI I TRIJUMFU

U Pesmi noći, glavni junak romana, dete-vojnik iz Zapadne Afrike, vodi nas na jezivo, a ipak predivno putovanje kroz košmarni krajolik surovog rata u potrazi za svojim vodom. Radi se o majstorski napisanom delu koje proganja čitaoca dok sablasnim, a ipak liričnim glasom ispreda izuzetnu i saosećajnu priču o hrabrosti, milosrđu, moralnosti i trijumfu.

Istog trenutka kad uronite u ove stranice, zalazite u divan i stravičan san. Nalazite se u rukama majstora, književnog šamana. Abani toliko sveobuhvatno – toliko razorno – baca svoje čini da ćete na kraju ostati pročišćeni, iskupljeni i potpuno začarani.

Pesma noći me je neko vreme ostavila bez reči hvale zbog svoje neme elokventnosti i sumorne lepote. Ali ovaj roman je trans, košmar, pojanje, elegija, rêve – nezaboravno putovanje.“ Suzan Strejt, autorka romana A Million Nightingales

„Još od Velike sveske Agote Kristof nije bilo tako uznemirujućeg romana o tome kako izgleda kad se mlada osoba zatekne u ratu. Način na koji Kris Abani uspeva da nađe čovečnost usred takvog razaranja jeste pravo čudo.“ Rebeka Braun, autorka romana The End of Youth

Eni Pru  LUČKE VESTI

NEVEROVATNA KNJIGA, PUNA MAGIJE, JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH ROMANA SAVREMENE AMERIČKE PROZE.

U Pulicerovom nagradom ovenčanom romanu Lučke vesti, Eni Pru pripoveda o Kojlu, trećerazrednom novinaru koji, u trideset šestoj godini, biva grubo istisnut iz svakodnevnog života kada njegova neverna žena nastrada u saobraćajnoj nesreći, te se on sa dve kćerke i tetkom seli na predačku zemlju – Njufaundlend. Kojl nije privlačan, niti sjajan, duhovit ili talentovan, i nije tipičan protagonista jednog romana, ali Eni Pru ispreda jednostavnu i ubedljivu priču o njegovom psihološkom i duhovnom sazrevanju.

Ali ovaj roman je mnogo više od priče o Kojlu: on je dirljiva evokacija mesta i ljudi suočenih sa negostoljubivom prirodom i neumitnim promenama, gde se čitalac susreće sa pomorskim i primorskim lepotama jednog načina života koji sve verovatnije odlazi u zaborav i nestaje.

„Snažno, neobično… Prikaz nestvarnog humora Eni Pru i njenog uživanja u čudnim slabostima čovečanstva.“ The New York Times Book Review

„Čitaoca obasipa bogata, istovremeno prizemljena i uznesena proza puna predznaka, ponavljanja, bremenitih metafora, odsečnih dijaloga i delova neizmerne lepote.“ The Observer

Lučke vesti … su razuzdano komična i veoma uzbudljiva romansa … Ovo je roman koji daje junaka naših dana.“ The Washington Post Book World

„Krajnje originalna, izdašno energična … neverovatna knjiga, puna magije i predznaka.“ Boston Sunday Globe

„Eni Pru sjedinjuje žargon Njufaundlenda, njegovu nasilnu istoriju, zadivljujuće raznolike likove, lepe opise vremena i krajolika i komičnu razuzdanu razigranost, a da pri tom ne umanjuje zanimanje čitaoca.“ The Atlantic

Kejt Mozis ZIMA SILVIJE PLAT

VELIKI ROMAN O VELIKOJ PESNIKINJI

Ovo je priča o ženi koja pokušava da stvori novi život nakon što joj je brak posrnuo. Ona se seli iz omiljene kuće u engleskoj grofoviji Devon i odlazi u London, gde stvara dom za sebe i svoju decu. Istovremeno, sa ushićenjem završava zbirku pesama za koju je uverena da će joj doneti pesničku slavu. Ovo je takođe priča o ženi koja se bori da ostane u mentalnoj ravnoteži, da potisne bol koji joj je nanelo muževljevo neverstvo I da se odupre preteranoj brizi svoje majke.

U ovom duboko emotivnom romanu, američka spisateljica Kejt Moziz rekonstruiše poslednjih nekoliko meseci Silvije Plat. Autorka stvara fino tkanje od života uklete pesnikinje pre susreta sa Tedom Hjuzom, raspada njihove veze i kreativne eksplozije koja je usledila.

Roman je inspirisan pesmama iz zbirke Arijel Silvije Plat, a poredak poglavlja odgovara originalnom poretku pesama u zbirci, koja počinje rečju ljubav, a završava se sa proleće (potpuno drugačije od kasnije hronološke verzije zbirke u redakturi Teda Hjuza). No, u srcu romana Zima Silvije Plat nalaze se dve nedelje koje pesnikinja provodi u samoći, ophrvana bolom, uprkos rešenosti da se ide dalje. Njena hrabra, ali neodrživa borba sa demonima iz prošlosti i suočavanje sa neizvesnom budućnošću pesnikinje – i kao majke, i kao žene, i kao umetnice – dočarane su u romanu Kejt Moziz saosećajno i lirski graciozno.

Uprkos svemu, Kejt Moziz je stvorila zadivljujuće pravedno I saosećajno delo. Ona uspeva da čitaocima predoči osećaj kako je izgledalo BITI Silvija Plat, u isto vreme saosećajući sa Tedom Hjuzom, prestrašenim pred očajničkim potrebama svoje žene. Ovu knjigu bi trebalo da pročita svako ko traži valjano i nepristrasno objašnjenje za samoubistvo Silvije Plat.

“Kejt Moziz zna sve što se može saznati o Silviji Plat, ali nas njena romaneskna imaginacija odvodi u one pukotine pesnikinjinog uma u koje još niko nije prodro. Nijedna druga verzija poslednjih misterioznih meseci pred smrt Silvije Plat ne ide toliko daleko u rekonstrukciji života pesnikinje i žene koju sam poznavao.!    Piter Dejvidson, Atlantic Monthly

Marina Stepnova LAZAROVE ŽENE

VELIKI SAVREMENI RUSKI ROMAN

Pred čitaocem je roman koji se čita bez daha, sa bezbroj aluzija na velikane ruske literature poput Čehova, Tolstoja, Nabokova, Pasternaka… Tajni smisao hologramske prirode teksta zakodiran je u suptilnom planu romana što odiše metaforama, skrivenim podtekstom, šifrovanim porukama, dijalogom sadašnjosti sa prošlošću, spregom detalja prvog poglavlja sa poslednjim stranicama teksta. Bogatstvo leksike, raznovrsnost metafore, obraćanje pažnje na detalje i izvanredan ritam teksta upućuju čitaoca na ovaj roman kao jednu od najosobenijih knjiga savremene ruske proze.

Dubinska slika Rusije XX veka ispričana je kroz povest o ljubavi, odnosno o mogućnosti ostvarenja ljubavi. Veliku porodičnu sage jednog vremena i jedne zemlje, Sovjetske Rusije, uokviruje ovaj roman o gubicima, ljudskoj genijalnosti, mržnji. Kroz metaforično i višeslojno tkivo teksta, u dahu bajke,  iščitavamo danas bitne stranice o porodici, domu, ljubavi, sreći.

Lazar Lindt, genijalni naučnik, ateista i ruski pandan Manovog Feliksa Krula, centralna je ličnost romana, na čijem se putu presecaju sudbine tri neobične žene – supruge njegovog starijeg prijatelja, Marusje, koju je Lazar zavoleo iskreno i mučno; njegove žene Galine, proračunate, hladne i duboko intimno nesretne; i, unuke Lidočke, koju Lazar u svom životu nikada nije video, što nas dovodi do suptilnog plana ovog romana, koji izlazi na polje života posle smrti. Lazar kroz život prolazi lako, uz pomoć vlastite, ničim zaslužene genijalnosti, a dve ljubavi koje određuju taj život jesu prema 31 godinu strarijoj Marusiji i 41 godinu mlađoj Galini. Unutar tih ljubavi, sasvim različitih, krije se njegovo postojanje.

Džon Fauls MANTISA

KNJIGA KLULTNOG AUTORA

Džon Fauls, autor kultih knjiga, poput Čarobnjaka, Ženske francuskog poručnika i Kolekcionara,  u romanu Mantisa, još jednom pokazuje svoj neverovatan dar da ispripoveda priču stvarniju od života.

Majls Grin budi se u nepoznatoj bolnici, nemajući pojma kako je tamo dospeo, niti ko je on. Ne prepoznaje svoju ženu, niti se seća imena njihove dece. Neverovatno lepa i stasita doktorka saopštava mu da je njegov nervni centar za sećanje povezan sa seksualnom aktivnošću i poziva još zanosniju medicinsku sestru Kori da mu pomogne sa lečenjem… U jednoj krajnje nekonvencionalnoj bolničkoj sobi čitalac prisluškuje ozbiljne razgovore, jetke psovke i urnebesno ruganje u erotskom gerilskom ratu o kojem pripoveda Mantisa. Ovaj roman teži da istraži prirodu stvarnosti i stvaralaštva, otuđenje umetnosti, razvoj književnosti, odnos između polova i još mnogo toga.

Isidoro Blajsten MENE NIKAD NISU PUŠTALI DA PRIČAM

„ČUDNO JE OSETITI TOLIKU SREĆU OD ČITANJA“

«Kad bih mogao da napišem pet savršenih priča, verujem da bi moj život imao smisla. Šta je savršena priča? To je priča koja opstaje. Prevazilazi razumevanje i oštroumnost;  dira ljude u srce.»  Ima mnogo više od pet Blajstenovih priča koje se svrstavaju u njegovu sopstvenu srećnu definiciju. Ova knjiga to potvrđuje.

Od objavljivanja Klanice Estebana Ečeverije, Argentina je uvek bila zemlja  izvrsnih pripovedača.U ovoj sjajnoj tradiciji koja se, između ostalih, diči imenima Horhea Luisa Borhesa, Silvine Okampo i Hulija Kortasara, nalazi se i Isidoro Blajsten, autor nekih od ključnih knjiga savremene argentinske književnosti, kao što su Dablin na jug, Zatvoreno zbog melanholije i Vrebajući.

«Blajsten pripada onoj rasi pripovedača apsurda koji nas nagone, između dva napada grohotnog smeha ili dva talasa jeze, da shvatimo sve nijanse životnog spektra. Čudno je osetiti toliku sreću od čitanja…jedan izvanredan čas književnosti»  Le Nouvel Observateur, Pariz

«Mudra senka Džonatana Svifta, Marsela Švoba, Huana Hosea Areole, Kortasara i Borhesa postoji u Blajstenovim pričama. Kako bi i bilo  drukčije kad su svi oni obrađivali apsurd do njegovih krajnosti i svi oni bili izvrsni pripovedači – obe vrline koje je moguće naći kod Isidora Blajstena. (…) Poseban smisao za humor kakav se može naći kod Marka Tvena ili kod Vudija Alena.»  Klarin (Visente Batista)

Džon Bart OPERA NA VODI

VELIKI POSTMODERNISTIČKI ROMAN

Opera na vodi, prvi roman Džona Barta, jednog od najznačajnijih američkih postmodernističkih autora, u svom izoštrenom pogledu na univerzalnost ljudske drame, bavi se začudnim ljubavnim trouglovima, ali i destruktivnim efektima razuma nad emotivnošću.

Pripovedač, advokat iz jednog gradića u Merilandu, ispisuje objektivno objašnjenje najvažnijeg dana u svom životu, pokušavajući da se racionalno izbori sa složenošću savremenog iskustva. Čitaoci postepeno shvataju da je racionalizam odveo ovog pravnog zastupnika daleko od stvarnosti, kao i od vlastitog bića.

Opera na vodi je i roman ideja, u kojem Bart istražuje krajnje granice relativizma budući da glavni junak praktično pokazuje da je i nihilizam relativan, te da je život samo izabrani način pojedinca da se suoči sa stvarnošću, u kojoj podjednako besmisleni mogu da budu rat, jedrenje, apsurdni sudski sporovi, prirodne pojave, muško-ženski odnosi, svakodnevni život a, naposletku, i sam čin samoubistva

„Duhovit roman prepun emotivnosti koja obara s nogu, od jednog od najdarovitijih pisaca današnjice, autora romana Sot-Weed Factor.“ The NewYorker

„Izuzetno zanimljivo i originalno delo, energično, pažljivo osmišljeno, izvanredne širine ljudskog saosećanja i veoma zabavno.“ Robert Gorham Davis

 

Mišel Turnije  ZLATNA KAPLJICA

KNJIGA OČARAVAJUĆIH PROZNIH SLIKA

Knjigu velikog francuskog pisca Mišela Turnijea „Zlatna kapljica” odlikuje klasična arhitektura „romana o sazrevanju”. Jezikom jezgrovitim i jednostavnim, pisac prati putešestvije mladića koji traga za samim sobom i na tom putu susreće ličnosti čiji je značaj izrazito simbolički. Narativni stil Turnijeov predstavlja svojevrsnu sintezu tradicija usmene književnosti Magreba i francuskog indirektnog diskursa. Radeći na ovom delu, autor je brižljivo prikupljao građu, ostavljajući nam vrlo korisne fusnote i bibliografiju.

Idris je čuvao koze i ovce nedaleko od oaze Tabelbala u Alžiru kad se odnekud pojavio neki lend rover. Iz vozila je izašla mlada žena nagih nogu i slikala malog saharskog čobanina, obećavši mu da će mu sliku poslati čim se vrati u Pariz i razvije je. Idris je čekao i čekao, ali uzalud. Njegova slika, koju je ta žena odnela sa sobom, nikad mu nije vraćena. Kasnije, kad Idris krene na sever, put Francuske, ne bi li tamo našao svoje mesto pod suncem, nailaziće na neke druge svoje slike, na kojima samoga sebe više neće moći da prepozna. Izgubljen u raskošnoj palati snoviđenja, počeće da prezire sve oko sebe, sve dok jednog dana spasenje ne pronađe u kaligrafiji: apstraktni znakovi oslobodiće ga od tiranije slike, opijuma zapadnog sveta.

Luise Valensuela MORAŠ DA SE SMEŠKAŠ

GLAS I SVEST ŽENE

Moraš da se smeškaš, prvi roman Luise Valensuele (1966) prikazuje život jedne prostitutke sa empatijom, iz antipatrijarhalne perspektive, bez moralisanja ali neumoljivo kritički prema društvu koje nema mnogo milosti za žene kao što je Klara, prostodušna junakinja sa skromnim snovima o moru i sreći, koja se na svakom koraku suočava s eksploatacijom i nasiljem.

U ovu tragičnu priču autorka uključuje komične i kič elemente, te predstavlja izuzetno živopisnu galeriju sumnjivih likova, sitnih kriminalaca i prevaranata koji stoje u suprotnosti s naivnošću junakinje, čija maštanja o životu i ljubavi odražavaju sentimentalna opšta mesta popularne kulture. Ovo je takođe priča o sporom i mukotrpnom sticanju svesti jedne potlačene žene, a otvoreni kraj romana nagoveštava da je uspela spoznati slobodu, po prvi put i uprkos svemu.

Luisa Valensula se u ovom romanu koristi linearnim pripovedanjem, koji će u potonjim delima zameniti brojnim narativnim eksperimentima, ali njime već najavljuje svoje centralne književne preokupacije, pre svega zanimanje za rodne teme i kulturni i društveni položaj žena, koje se nalazi u osnovi njenog poimanja ženskog pisma.

O ovoj knjizi je veliki Hulio Kortasar rekao:  “Na svakoj njenoj stranici nalazi se istinsko svetlo, istinska ljubav, istinska sloboda.”

Agnes Ravatn PTIČJI SUD

ZANOSNA PRIČA O STIDU, ŽELJI I POKAJANJU

TV voditeljka Alis Hagtorn napušta svog muža i posao u prestonici usled javnog seksualnog skandala. Odlazi u dobrovoljno izgnanstvo sa jedinom preokupacijom: da iznova izgradi svoju ličnost kako bi se vratila prethodnom životu.

Posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi, daje joj priliku da se oporavi, a ona se raduje danima ispunjenim poslom u bašti i kuhinji. Međutim, njen poslodavac nije stariji čovek kome je potrebna pomoć i pažnja, kako bi se moglo očekivati. Reč je o Sigurdu Bageu, četrdesetogodišnjaku koji potražuje rad oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati s puta, bez namere da se i sa kim zbližava.

U ovom malenom svetu, zahtev da dvoje ljudi ne budu vezani nikakvim kontaktom postaje neprirodan i zategnut. Bage često zaboravlja sopstvene instrukcije, i njih dvoje provode noći u sedenju i ispijanju vina. Narednog jutra, ponovo se uspostavlja pređašnji poredak, bez neophodnih saobraćanja. Alis zaboravlja na lični projekat, usled fascinacije Sigurdom Bageom, a kako njih dvoje postepeno postaju sve bliži, iskrsava pitanje: ko je Sigurd Bage i šta želi od Alis.

Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.

I OVO NIJE SVE, OSTALE NASLOVE NA LETNJOJ AKCIJI MOŽETE PRONAĆI U KATEGORIJI LETNJA AKCIJA.

 

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *