Close
Milenijum u Beogradu promovisan u Vašingtonu

Nakon promocije romana Sunce ovog dana, pismo Andriću u vašingtonskoj knjižari-klubu Busboys and Poets, u roku od samo dve nedelje, Kulturni centar Francuske ambasade ukazao je posebnu čast jednom od naših najznačajnijih savremenih pisaca, Vladimiru Pištalu, napravivši njegov književni portret u prostorijama Alliance Francaise u Vašingtonu, koji je, između ostalog, bio posvećen romanu Milenijum u Beogradu (kao i Pištalovom Tesli), budući da je ovaj roman doživeo i veliku popularnost u francuskoj kulturnoj javnosti gde se našao u najužem izboru za nagradu «Femina» za prevedene strane romane na francuski, među više od 700 naslova.

U organizaciji domaćina i ambasada Srbije i Bosne i Hercegovine književno veče upriličeno je u okviru je festivala Večeri frankofonije. Pištala su najavili ambasador Srbije, Njegova Ekselencija gospodin Đerđ Matković i zamenik ambasadora i otpravnik poslova bosanske ambasade, gospodin Milenko Mišić. Među prisutnima, u publici su bili i direktorica Alliance Francaise i festivala Frankofonije u Vašingtonu, gospođa Sarah Diligenti, šef Predstavništva Republike Srpske u Sjedinjenim Američkim Državama gospodin Obrad Kesić, brojne diplomate i ljubitelji knjige.

Veče je održano na početku sezone cvetanja trešanja u Vašingtonu. Ono što se dešavalo u prostorijama Alliance Francaise odgovarati je onome što se dešavalo napolju. Tokom ovog retkog predstavljanja naše kulture u kontekstu Frankofonije atmosfera je bila prijatna i neusiljena. Kombinacija usmenih eseja, čitanja i anegdota našla je put do srca brojnih slušalaca.

O knjizi MILENIJUM U BEOGRADU

KULTNI ROMAN O BEOGRADU 

Izdavačka kuća AGORA je od 2009. objavila pet izdanja romana Milenijum u Beogradu, Vladimira Pištala. Ovaj roman je preveden francuski, nemački, italijanski, makedonski, bugarski, mađarski, slovenački, i slovački jezik. U svim zemljama imao je odličan odjek kod publike i kritike.

Posebno je primećen u Francuskoj, gde se našao u najužem izboru (medju 5) za nagradu «Femina» za prevedene strane romane na francuski, medju vise od 700 naslova. Što je još važnije , kritička recepcija knjige je odlična, pa se za nekoliko meseci pojavilo 30-ak tekstova o ovom romanu u svim najznačajnijim francuskim dnevnim i književnim listovima. Pema informacijama od Pištalovog francuskog izdavača Febus (Phébus), tiraž ove knjige (2000 primeraka) je vrlo brzo rasprodat.

Većina prikaza ističe da je u pitanju „visoka“ ratna književnost i nezaobilazna knjiga za razumevanje devedesetih u Srbiji. U pariškoj knjižari „Le Divan“, ovaj roman preporučuju kao „Osetljiv i žestok, ironičan i tačan, halucinantan i liričan, upravo čaroban portret Beograda, grada rođenog u jednom snu“.

Milenijum u Beogradu je mozaički napisan roman gde se, kao što naslov naznačuje, gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. «Beli grad» je čudesan, prosanjan i proklet, a generacija koja liči na njega, uhvaćena je kroz grupu petoro prijatelja.

Ovo je roman, između ostalog, i o ljubavi. Pre svega onoj prema Beogradu, gradu gde je grupa mladih odrasla, mitskom Beogradu: «Sanjao je kako se ulicama šetaju anđeli, a na prozorima žene otresaju jastučnice pune konfeta». Zatim, tu je i međusobna ljubav članova te grupe: Borisova strast prema Zori, Milanova prema Irini… Međutim, kada dođe početak rata, 1991, te ljubavi ne mogu da prežive.

Milenijum u Beogradu nije roman pisan po pravilima, niti je hronika ratnih godina: to je freska o ljudskom ludilu, čija je glavna žrtva – Beograd. Crpeći sa dalekih slovenskih izvora, prežet nadrealizmom, autor koristi sve registre da svome delu udahne duh grandiozne epopeje.

…knjiga koja oduzima dah svojom lepotom i poetskim kvalitetima, čiji je glavni junak srpska prestonica.
Le Magazine Literraire

Ovo je priča o noćnoj mori – Istoriji sa velikim I… Priča je kombinacija osvezavajući kratkih poglavlja, gorkih scena iz stvarnosti, zučnih ali i lirski neznih…
La Nouvel Observateur

Autor retkog literarnog dara uspeva da dočara osećaj gubitka i bespomoćnosti stanovnika zemlje koja se rasula kao kula od karata.
Le Figaro

Jedinstven srpski glas, zvučan, urban i nov … srećni smo što smo našli tako pažljivog, veoma obrazovanog pisca sa ironičnom notom, koji jedinstvenim, često halucinatnim manirom opisuje poslednju dekadu 20. veka u gradu sa kojim se identifikuje: Beograd, to sam ja!

Le Monde
I posle halucinatorne unutrašnje i spoljašnje destrukcije Beograda… vidimo kako grad još uvek uspeva da zadrži magične oblasti svog šarma, bogati spektar svojih boja,
Livre Hebdo

Vladimir Pištalo (1960) je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca. Među njegova najpoznatija ostvarenja spadaju poetske proze Slikovnica, ManifestiČajevi Marsa / Noći, zbirke priča Kraj vekaVitraž u sećanjuPriče iz celog sveta i romani Milenijum u BeograduVenecijaTesla, portret među maskama, Sunce ovog dana, pismo Andriću.

Roman Tesla, portret među maskama je u Srbiji ostvario nezabeležen uspeh – nakon NIN-ove nagrade, i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je sa uspehom u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a u SAD je doživeo tri izdanja. Krajem 2011. godine pojavilo se i specijalno zvučno izdanje u interpretaciji glumca Petra Božovića, a 2015. zvučna knjiga i na engleskom jeziku, koju je za američke čitao ce/slušaoce pročitao poznati glumac L. J. Ganser. Pištalov Tesla preveden je na 16 svetskih jezika što ga čini i jednim od najprevođenijih domaćih pisaca.

Pored ovih dela, Pištalo je i autor dve neobične literarno-biografske knjige – Aleksandride, bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele Korto MaltezeU izdanju Agore, 2009. i 2010. godine su objavljena i Odabrana dela ovog pisca.

Prevedene knjige: Manifesti (francuski); Milenijum u Beogradu (francuski, italijanski, nemački, arapski, engleski, makedonski i bugarski); Tesla, portret među maskama (engleski, ruski, francuski, makedonski, češki, poljski, bugarski, slovački, slovenački, mađarski, rumunski, turski, grčki, italijanski, malajalam i arapski); Aleksandrida (slovenački). Kao prevodilac, dobio je nagradu „Miloš Đurić” za prevod poezije Čarlsa Simića.

Živi u Americi gde predaje svetsku i američku istoriju na Univerzitetu u Vusteru, Masačusets.

 

 

 

 

 

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *