Close
NOVA IZDANJA KNJIGA VLADIMIRA PIŠTALA

U Izdavačkoj kući AGORA upravo su se pojavila nova izdanja knjiga Vladimira Pištala, jednog od najznačajnijih i najprevođenijih pisaca današnjice.

U uzbudljivim spektrima visoko kvalitetne proze čitaoci će uživati u Pričama iz celog sveta (2.izd), u čarima izvorne emigrantske priče u kojoj katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci pričaju o onim ličnim istinama koje “greju krv”, ali i u snažnom, ekspresivnom “putopisu kroz osećanja” koji donosi zbirka priča Čajevi Marsa i Noći (2. izd).

Knjigu Kraj veka (2. izd) čine “nežene i tamne, slobodne i bezobrazno inovativne” priče, u kojima Pištalo poput pravog književnog maga, ukršta uticaje iz slikarstva, muzike, filma, reklame i spota, kako bi kroz formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka.

Sasvim sigurno, čitaoci će uživati i u romanu Venecija (4. izd) koji je, poput himere samog grada začudna sinkretična mešavina i književni odgovor na postojanje ove ”plutajuće bajke”, a poslednja knjiga našeg pisca, Značenje džokera (3. izd), jesu Pištalovi “raspričani eseji” koji, pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, otkriće nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života.

Nedavno su iz štampe izašli, u novim izdanjima, i dobropoznati naslovi ovog istaknutog pisca, među njima i roman Tesla, portret među maskama (10. izd) za koji je Pištalo nagrađen NIN-ovom nagradom i Nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. Ovaj roman preveden je na čak 17 svetskih jezika. U SAD doživeo je dva izdanja, a poslednjih godina veliku popularnost stekao je u Turskoj gde je za dve i po godine Tesla  prodat u oko 100 hiljada primeraka.

Roman Milenijum u Beogradu, miljenih francuskih čitalaca, čiji je glavni junak srpska prestonica, u svom 7. izdanju iznova oduzima dah svojim poetskim kvalitetima. U njemu se ogleda moć literarnog dara da dočara osećaj gubitka i bespomoćnosti stanovnika zemlje koja se rasula kao kula od karata. Roman je posebno primećen u Francuskoj, gde se našao u najužem izboru (među 5) za nagradu «Femina»

I na samom kraju, dve posve uzbudljive prozne knjige, Aleksandrida (3.izd) i Korto Malteze (3.izd), u kojima ćemo, s jedne strane, uživati u ujedno “najdrevnijoj i najmodernijoj bajci” između mitsko-istorijskog lika Aleksandra Makedonskog i čoveka današnjice, a s druge strane, u književnoj i strip imaginaciji jednog sasvim drugačijeg K. Maltezea, u kojoj se istovremeno otvaraju vrata i vidljivog i nevidljivog. 

O KNJIGAMA

Priče iz celog sveta – 2. izdanje

Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi.
Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude “on.” Okrećući stranice, on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja.
“Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci (“ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje “greju krv”.

Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti.

U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, “iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet.

Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.

Čajevi marsa i Noći – 2. izdanje

„Pištalove knjige se čitaju kao poetski niz bez presedana u novijoj srpskoj prozi. Već Slikovnicom, svojom prvom knjigom, pisac je svoj svet, imaginarni ‘Patetikon’, sa nestvarnim likovima-senkama, u neodređenom vremenu, i u rasplinutom prostoru, gradio koristeći se svojevrsnim p(r)oezijskim postupkom. (…). Pištalovi prozni fragmenti Noći (ti ‘putopisi kroz osećanja’), sklopljeni od vizuelnih impulsa jezika, izmiču parafrazi.“ (Mihajlo Pantić)

Značenje džokera  – 3. izdanje

KNJIGA O SMEHU

„Pred nama je još jedna od onih čarobnih knjiga Vladimira Pištala. U njoj su tajne „uvek zanimljivije od objašnjenja”, a objašnjenja su takva da dižu tajnu na naredni nivo do koga tek treba stići. Naime, nova Pištalova knjiga, pisana u tananim registrima između eseja i priče, jeste svojevrsna knjiga u slavu smeha, koliko i eseja.

„Šta je esej?” pita se autor na samom početku, i odmah odgovara: „Mišljenje.” A sredstvo mišljenja je smeh. Tim „najkraćim rastojanjem između ljudi” ovde se najotvorenije razotkriva logika Pištalove poetike. Smeh je čak utkan, i o surovu priču o Mostaru, Pištalovom tom ličnom Makondu, i o njegovom srušenom i nanovo sagrađenom mostu.

Uz pomoć svojevrsnog književnog ogledala, uz veliki upliv nematerijalnog, uz vanstandardno poznavanje nekih od ključnih i istovremeno zatamnjenih tačaka i srpske i američke kulture, Pištalo u ovoj knjizi gradi brižljivu kompoziciju od eseja o totalno različitim egzistencijalnim stvarima i kulturnim pojavama. Otkriva nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura. Ispisuje tekstove nakon kojih i mi u Srbiji možemo da razumemo Ameriku, dublju od naših predstava i stereotipa o njoj.

A tu američku supstancu u ovoj knjizi vidimo kroz nova i dubinska osvetljenja ličnosti poput našeg Čarlsa Simića, čiju književnu i ličnu sudbinu možemo prepoznati i kao možda najčudnovatiji ogranak „srpske Amerike“, te nama znanih Marka Tvena, Abrahama Linkolna ili Čarlija Čaplina, ali i ljudi skoro nepoznatih našem čitaocu, a važnih za razumevanje onoga što Amerika suštinski jeste, poput Džona Mjuera i Henri Luisa Menkena.

S jedne strane, čitajući ovu knjigu primamo dubinska saznanja o ovom kontinentu, ili metafori, šta god da je, a s druge, pratimo suptilnu povest raspada Jugoslavije, u sasvim vedrom omažu tim strašnim godinama. „Oživljeno prepričavanje“ jedne stare knjige o onaniji jeste jasna priča i o političkom sistemu bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj su očevi-ljudožderi proždirali percepciju svoje dece.

S ove strane ogledala, priča o Koraksu je priča o srpskom Menkenu, a na nju se nastavljaju razni bedekeri, od vodiča kroz hipnotične halucinacije jednog Zografa, pa do onog koji prati sociokulturni milje nekadašnje Jugoslavije i njene regalske književnosti, milje „zemlje koja je svoju istinu učinila teško razumljivom“.

Kroz radove pojedinih umetnika, Pištalo kao da određuje geografiju ova dva društva. U tom moru različitih svetova, on čitaoca skoro neočekivano vodi i do sveta reklame. Reklama je prostor u kome se ovaj autor igra sa svim i svačim, to je put kroz ideje i jezičke kontekste uokviren utilitarnim zahtevom za dopadanjem.

Pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, svi odreda usmereni protiv propagande, tih „vođenih zapažanja“, otkrivaju nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života.

Kraj veka – 2. izdanje

Nežne i tamne, slobodne i bezobrazno inovativne, Pištalove pripovetke vuku uticaje iz slikarstva, muzike, filma, reklame, spota.
“Princip menjanja iz knjige u knjigu Pištalo je u Kraju veka pretvorio u princip menjanja iz priče u priču. Svaka se priča razlikuje, a veže ih, kao u pesničkoj zbirci, isto osećanje i način upotrebe jezika. I prisustvo metafizike u infantilnoj maštovitosti.

Tamna, demonska, groteskna vizija iskazana karnevalskim, prazničkim književnim postupkom. I kada jednu od svojih priča, postmodernu evokaciju biblijske legende o Kainu i Avelju, završi rečeniom: “Spetljali su se konci marioneta” – mi znamo da je pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidarian način, kroz formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka.” (Mihajlo Pantić)

“U pričama zbirke Kraj veka reč je i o ritmu u kome se kotrljaju rečenice i pripovesti. Njih, u suštini, spaja postupak građenja slike. Priča je za Pištala samo okvir za mogućnost, čiju lakoću, ili vilenost, omeđuje, ipak, san. Paralelno sa sa nedvosmislenim detaljima fabule, glavni događaji ovih priča zbivaju se i dalje u rečenicama, čije su slike, počesto, odrazi poetičkih detonacija.

Slikovno se iskazuje kao preosmišljena duhovnost, kao jedno od utočišta savremenog proznog izraza. Preosmišljava se opažajno putem neuočenog, onog što potiče iz nestvarnog. Slikovnost svake rečenice, pa i njenih delova, stvara kod čitaoca utisak da je svet ‘realnog’ samo magistrala na kojoj se sustiču i razilaze nizovi svetova. ” – Nenad Šaponja

Venecija – 4. izdanje

”STVARNOST OSTAJE RUŽNO PAČE, AKO JE PAŽNJA NE PRETVORI U LABUDA”

Roman Venecija sasvim na vrednosnom i smisaonom tragu ovih već kanonskih knjiga srpske književnosti, otvara nam i neke nove horizonte. Venecija je jedan od najneobičnijih romana naše književnosti upravo zbog svoje komunikacione platforme. Pisana u tananom procepu između bildugsromana i knjige metamorfoza, ona iznosi pred čitaoca jednu duboko ličnu priču intelektualnog odrastanja i poetskih metamorfoza.

Pištalov novi roman pokazuje onu brodelovsku ljubav za Mediteran. Kroz knjigu o promeni, knjigu o obrtanju svih značenja u karnevalu, autor posmatra Veneciju na ozarenim licima ljudi iz celog sveta.

Pisana između načela da je ”ceo svet zaključan , a ključevi se ne vide” i da je ”metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu”, Venecija predstavlja drugi svet u ovom svetu, u remboovskoj ”nenastanjivoj strani vazduha”. Ona je metafora duhovne potrage, naš Roman o Čarnojevicu za dvadeset i prvi vek, omaž Felinijevim svetim ludama, omaž Kazanovi, koji je trčao maraton kroz tela žena. Poput himere samog grada i roman Venecija je začudna sinkretistička mešavina, književni odgovor na postojanje ove ”plutajuće bajke”.

Tesla, portret među maskama – 10. izdanje

JEDNA OD NAJPREVOĐENIJIH KNJIGA SRPSKE SAVREMENE LITERATURE

Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana.
Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek!

Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela.

Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristocrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti? Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima.

„Tesla, portret među maskama spada u tzv. višestruko kodirane postmoderne romaneskne hibride, u kojima se stapaju kodovi različtih tipova romana. Pritom, temeljeni okvir predstavlja kod biografskog romana, veoma rijedak u interliterarnoj južnoslavenskoj zajednici, a onda  njemu Pištalo pridodaje naraciju karakterističnu za psihološki, poetski i na koncu kulturološki roman.

Na taj način on stvara složenu romanesknu miksturu, u kojoj postoje okvir i ključni događaji Tesline biografije, ali roman odustaje od nakane da ispriča još jednu u čitavom nizu Teslinih biografija i počinje da se lepezasto širi, kako bi osvijetlio rad Teslina uma, njegovu psihu, etički horizont, modele naučnih uvjerenja i sagledao Teslu i njegovo djelo u kontekstu epohe moderne.

Toj narativnoj liniji pridodaje se naracija karakteristična za kulturološki roman i to onaj model kulturološkog romna koji jedan kulturni sistem motri i procjenjuje iz pozicije nove epistemološke i ukupne paradigmatske situacije, da bi se u romanu ukrstio modernistički utopizama, čitav sistem novovjekovnog logocentrizma   i utopijskog scijentizma, sa distopijskim pogledom postmoderne.

Na taj način se u Pištalovom romanu susreću znanstveni optimizam karaketristčan za modernu, za njene velike priče na kojima su izgrađene industrijska i tehnološka civilizacija, sa postmodernim distopizmom, njegovim skpetičnim pogledom na zamke tradicije i saznanjem o tome da su sve velike utopije moderne postale, kako bi rekao Mihail Epštejn, okupatorima budućnosti.

Cijeli ovaj narativni sistem natkriljuje Pištalov vanserijski poetski talent, a roman se ukazuje kao vanredna lirska rekonstrukcije Tesline svijesti i njene emocionalne, prometejske, donkihotske i faustovske supstance.

Milenijum u Beogradu – 7. izdanje

ROMAN O BEOGRADU KOJI JE POSTIGAO VELIKI USPEH U FRANCUSKOJ

Roman posebno primećen u Francuskoj, gde se našao u najužem izboru (među 5) za nagradu «Femina» za prevedene strane romane na francuski, među više od 700 naslova. Što je još važnije, kritička recepcija knjige je odlična, pa se za nekoliko meseci pojavilo 30-ak tekstova o ovom romanu u svim najznačajnijim francuskim dnevnim i književnim listovima. Prema informacijama Pištalovog francuskog izdavača Febus (Phébus), tiraž ove knjige (2000 primeraka) je vrlo brzo rasprodat.

Milenijum u Beogradu je mozaički napisan roman gde se, kao što naslov naznačuje, gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. Beli grad je čudesan, prosanjan i proklet, a generacija koja liči na njega, uhvaćena je kroz grupu petoro prijatelja.

Ovo je roman, između ostalog, i o ljubavi. Pre svega onoj prema Beogradu, gradu gde je grupa mladih odrasla, mitskom Beogradu. Zatim, tu je i međusobna ljubav članova grupe: Borisova strast prema Zori, Milanova prema Irini… Međutim, kada dođe početak rata, 1991, te ljubavi ne mogu da prežive.
Milenijum u Beogradu nije roman pisan po pravilima, niti je hronika ratnih godina: to je freska o ljudskom ludilu, čija je glavna žrtva – Beograd. Crpeći sa dalekih slovenskih izvora, prožet nadrealizmom, autor koristi sve registre da svome delu udahne duh grandiozne epopeje.

…knjiga koja oduzima dah svojom lepotom i poetskim kvalitetima, čiji je glavni junak srpska prestonica.Le Magazine Literraire


Ovo je priča o noćnoj mori – Istoriji sa velikim I… Priča je kombinacija osvezavajući kratkih poglavlja, gorkih scena iz stvarnosti, zučnih ali i lirski nežnih… La Nouvel Observateur

Autor retkog literarnog dara uspeva da dočara osećaj gubitka i bespomoćnosti stanovnika zemlje koja se rasula kao kula od karata. –  Le Figaro

Jedinstven srpski glas, zvučan, urban i nov … srećni smo što smo našli tako pažljivog, veoma obrazovanog pisca sa ironičnom notom, koji jedinstvenim, često halucinantnim manirom opisuje poslednju dekadu 20. veka u gradu sa kojim se identifikuje: Beograd, to sam ja! – Le Monde

Aleksandrida – 3. izdanje

NAJDREVNIJA I NAJMODERNIJA BAJKA

Koristeći kao pripovednu matricu poznatu istorijsku priču o Aleksandru Makedonskom i njegovom osvajanju sveta, lišavajući se dakle, faktora proznog iznenađenja, Vladimir Pištalo nam ustvari priča o pripovedanju samom i o tome kako literatura snove o moći i o besmrtnom uvek iznova ispisuje kroz preplet četiri vrste borhesovskih velikih priča – o potrazi i o povratku, o opsedanju grada i o žrtvovanju božanstva.

Korto Malteze – 3. izdanje

KNJIGA KOJOJ NI SRCE MALOG PRINCA NE MOŽE ODOLETI

Književna i strip imaginacija, na jednom mestu, u noveli Korto Malteze, otvaraju istovremeno vrata i vidljivog i nevidljivog. Ovaj romantični junak (“Odisej bez cilja, setni maneken epohe u kojoj elektricitet prekida doba senki, gusar koji u mreži Meridijana traga za legendom”) doplovljava na Haiti.

Odmah se suočava sa zlim silama predstavljenim u vidu lokalnog bosa, vlasnika svega i svačega u tom nesretnom mestu. Sukob je na život i smrt, a između njih su – nekoliko dana, lepotica Hermina, vudu magija, rat u Evropi, revolucija u Kini. Malteze ubija svog protivnika, mnogima je zbog toga lakše (barem trenutno), a on, kako to inače biva, odlazi.

Posledice vudu magije oseća još neko vreme. Sve se to dešava u egzotičnom miljeu “afričke kulture u rasapu, preko koje je pošećereno hrišćanstvo”…

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *