Close
Nove knjige zima 2020/2021

Za koji mesec ulazimo u drugu godinu života u pandemiji virusa „Kovid-19“.

Ali knjige su i dalje ono od čega se ne odustaje!  

Nakon Beogradskog sajma knjiga, koji smo, umesto fizički, proveli na mreži, kroz internet akciju „Sajam je virtualan, ali knjige su stvarne!“, nastavili smo da objavljujemo nova izdanja, tako da se u novembru, decembru i januaru pojavilo čak 12 novih naslova!

Možda je i najbolji način da hladne zimske dane provedemo u toplini naših domova uživajući u uzbudljivim knjigama i novim književnim prostorima.

Ovo je Agorina preporuka za zimu 20/21.

BESTSELER PREVEDEN NA PREKO 20 SVETSKIH JEZIKA!

Kritičari Tajmsa javnosti su ponudili listu najboljih knjiga za 2020, a na njoj se našlo i kapitalno ostvarenje Volframa Ajlenbergera. VREME ČAROBNJAKA, knjiga koja je za kratko vreme postala bestseler u Nemačkoj, a zatim prevedena na više od 20 svetskih jezika, prvi put dostupna je srpskoj čitalačkoj publici u izvanrednom prevodu Saše Radojčića, kao Agorino izdanje.

Opisujući izuzetno „intelektualno sazvežđe“, ova knjiga oživljava period između 1919. i 1929. kao epohu neusporedive intelektualne kreativnosti u kojoj su se prvi put javile misli onih filozofa bez kojih bi današnja filozofska misao bila sasvim drugačija – L. Vigtenštajna, V. Benjamina, M. Hajdegera i E. Kasirera, i to na način na koji četvoricu značajnih filozofa „spušta sa visina apstrakcije“. Prateći istovremeno životne okolnosti koje su zadesile ove magove filozofske misli s jedne strane, i njihov rad i dostignuća na polju filozofije s druge, Ajlenberger pokušava da pruži četiri različita tumačenja i moguća odgovora na jedno od fundamentalnih pitanja filozofije: Šta je čovek?

„Mešajući biografiju sa intelektualnom istorijom, Vreme čarobnjaka otkriva katastrofu kao majku moderne filozofije. Teško je zamisliti temeljniji način razmišljanja o našem vremenu. “ Pankaj Mishra

„Fascinantno putovanje kroz živote i misli nekih od najizazovnijih filozofa dvadesetog veka: Bendžamina, Kasirera i ona dva gnomska maga koji se podudaraju, Vitgenštajna i Hajdegera. To je knjiga bogatstva, puna priča, kao i ideja, sveobuhvaćenih u finom, laganom dodiru.“ Sarah Bakewell

A tour de force. . . Elienbergovu prelepo napisanu istoriju metafizike u ključnoj deceniji 20. veka teško je ostaviti sa strane koliko i dobar roman. Isto tako, Vreme čarobnjaka je više od prvoklasne istorije filozofije. Tkanjem dela i života ove četvorice filozofa i uspostavljanjem neočekivanih veza između njihovih najdubljih zabrinutosti, Ajlenberger otkriva nove puteve za samu filozofiju. Ovo je izuzetno postignuće.“   — Susan Neiman

„Volfram Eilenberger meša istoriju i biografiju da bi stvorio nešto zaista neobično: knjigu o filozofiji, koja će vas naterati da okrećete stranicu za stranicom, ispričanu kroz živote četiri njene najkontroverznije i zbunjujuće ličnosti. Njihovi životi su u mnogim slučajevima bili toliko haotični koliko je dubok bio njihov rad, ali on ih sve oživljava na stranicama sa strašću i zastrašujućom jasnoćom. Vreme mađioničara je i obrazovanje i užitak.“  — Ruth Franklin

  • Akcija! vreme čarobnjaka

    Volfram Ajlenberger: Vreme čarobnjaka

    3,300.00 RSD 1,900.00 RSD Pročitajte još

PRAVE KNJIŽEVNE POSLASTICE TURSKE I ARAPSKE KNJIŽEVNOSTI!

Višegodišnje objavljivanje ostvarenja savremene turske i arapske književnosti Agora je nastavila i ove godine obogaćujući svoju biblioteku novim delima visokih literarnih vrednosti.

Nakon romana JOŠ Hakana Gundaja (dobitnik prestižne književne nagrade Femina u Francuskoj) objavljenog 2019. godine, koji problematizuje izbegličku krizu u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku, ove godine promovišemo uzbudljivu pripovest o očaravajućoj Kapali čaršiji, jednoj od najznačajnijih lokacija u Istanbulu. Roman KAPALI ČARŠIJA Fuata Sevimaja (prevod Vesna Gazdić) nije priča samo o jednoj tački na mapi nekadašnjeg Osmanlijskog carsta ili pak savremenog Istanbula…

Ovo je priča o tome kako su Kapali čaršiji udahnuli dušu – ljudi i njihove priče, jezik, mit i istorija, ljubav i prijateljstvo, tradicija koja se poput nezagasitog plamena prenosila generacijama unazad i sve ono što su najviši dometi ljudskog duha donosili na ove prostore. Kapali čaršija zato preuzima ulogu glavnog protagoniste romana.

Izgrađena na vizantijskim ruševinama, ona stvara sopstvenu epsku istoriju zasnovanu na pričama ljudi, a ne na zvaničnim istorijskim zapisima, a magija ove priče kreće se upravo od samog početka: od kamenja, cigle i mermera koji zajedno sa majstorima govore o njenom nastanku… Tu su i arhitekte, sultani, trgovci, kupci i meštani, slučajni prolaznici – i svaka njihova priča upotpunjuje složen i živopisan doživljaj ovog hronotopa između stvarnosti i mašte.

Vodeći istovremeni dijalog kako sa prošlošću, tako i sa savremenim trenutkom glavni cilj romana ovog višenagrađivanog turskog autora jeste da nas podseti šta znači „biti društvo”. 

Šebnem Išiguzel upoznajemo kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti, a pred čitaocima je roman DEVOJKA NA DRVETU (prevod Vesna Gazdić) koji sasvim sigurno potvrđuje njeno pripovedačko umeće i autentičnost na svetskoj književnoj mapi. Glavna protagonistkinja romana, tinejdžerka smeštena u napuštenom rodinom gnezdu, preko priča o ljudima iz svoje okoline otkriva razloge koji su je nagnali da se odrekne života na zemlji.

U ovoj priči upoznaćete sudbine žena različitih generacija koje su bile i ostale žrtve društveno-socijalne nejednakosti, nasilja, rodne neravnopravnosti i pritisaka društva. Čućete nešto i o danima protesta u parku Gezi, smrti Ejmi Vajnhaus, kako je Britni Spirs doterala liniju, bombaškom napadu u Suruču u kom je grupa mladih ljudi stradala noseći igračke kurdskoj deci, pogromu Grka i Jermena 6. i 7. septembra 1955. Istovremeno, ovaj roman je i vrsta priručnika za upoznavanje mladih naraštaja informatičke ere koji postoje u onlajn statusu, druže se isključivo na društvenim mrežama i govore sebi svojstvenim jezikom obilato koristeći psovke i kompjuterski žargon.

A kao veoma uzbudljiv prozni rukopis koji dolazi iz savremene arapske književnosti, preporučujemo roman Ahmeda Abdulmagida – HIMNA MIRA (u prevodu Ene Pavlović). A. Abdulmagid egipatski je prozni pisac koji je vrlo brzo osvojio čitalačku publiku o čemu svedoči i činjenica da su njegova dela među najprodavanijim knjigama u Egiptu i celom arapskom svetu.

Ovaj roman čitaocima predstavlja pravo umeće jezika autora – jezika koji egzistira između stilske elegancije i atraktivne moći dijaloga u katkad suptilnijem, a katkad eksplicitnijem, snažnom oslikavanju ljudskih poriva i unutrašnjih strahova, otkrivajući neke od ključnih slojeva naracije, poput priče o usponima i padovima umetnika, o „odlasku“ u najdublje prostore duhovnosti, o moći „doticaja“ sopstvene duše i njenih najtananijih „trzaja“, pa sve do univerzalne priče o identitetu pojedinca u sadašnjem svetu iskušenja.

U romanu Himna mira sreće se i bajkoviti Šeherezadin okvir i lanac pripovesti koji snaži potrebu za pričanjem priča (pisanjem), kao odbranu od smrti i tame, susrećemo Bulgakovljevu tehniku romana u romanu, kao i ponešto od Heseovog lutajućeg Sidarte, ali osećamo i Borhesovu peščanu knjigu koja otkriva da smo mi i sami ništa više do priče i da je granica između fikcije i stvarnosti mnogo tanja no što bi se na prvi pogled moglo reći.

  • Akcija!

    Fuat Sevimaj: Kapali Čaršija

    1,320.00 RSD 999.99 RSD Pročitajte još
  • Akcija!

    Šebnem Išiguzel: Devojka na drvetu

    1,320.00 RSD 999.99 RSD Dodaj u korpu
  • Akcija!

    Ahmed Abdulmagid: Himna mira

    1,320.00 RSD 999.99 RSD Dodaj u korpu

AGORIN IZBOR IZ SAVREMENE DOMAĆE PRODUKCIJE – ZA PRAVE KNJIŽEVNE HEDONISTE!

Knjiga priča ČAS GOSPODNJI Đezea Bordaša

Knjiga Čas gospodnji koja sadrži izbor iz bogate novelistike Đezea Bordaša, za izdanje na mađarskom jeziku nagrađena je značajnim književnim priznanjem – nagradom „Karolj Sirmai“ za 2008. godinu.

Tekstovi u knjizi Čas gospodnji sadrže niz novela od kojih je svaka, na neposredan ili posredan način, vezana za porodicu Bordaš, za njenu prošlost, za njeno opstojanje kroz istoriju, koja joj nije uvek bila naklonjena. O tome govori priča o traganju za porodičnim grbom, pomalo setna ali samoironična priča sa mnogo detalja iz dalje i bliže prošlosti, a ovu narativnu nit dalje razvijaju priče o bašti koja je sa svojim ukrasnim rastinjem kroz godine pratila ovu porodicu, o uspomenama na ljude koji su se ukrštali sa njihovim životima, „božićna priča“ koja kroz motiv praznika otvara šire porodične i društveno-političke aspekte, ali i priča o „gospođici“ koja kroz autentični jezičko-stilski materijal pripoveda o buđenju erotskih nagona…

Niz dokumentarnih novela, ispovesti, ispričanih biografija, svedoka vremena koji se ređaju u jednom od poglavlja knjige, govore o tome kako je Đeze Bordaš u stvari pisac dokumentarne proze, pisac koji sa pažnjom osluškuje tuđi govor, koji sa interesom prelistava stare novine i stare knjige, koji se oslanja na pamćenje drugih i tako stvara svoj osobeni svet priča i junaka, koji su uvek prepoznatljivi i sa nekoliko reči i nekoliko detalja tačno i živo opisani.

Preveli sa mađarskog: Arpad Vicko, Oto Horvat, Kristina Milivojević, Marija Firanji, Vladimir Popin, Đeze Bordaš

Knjiga kratkih priča OTKOPČAVANJE Zorana Ljubičića

Ljubivoje Ršumović o knjizi: 

Posle čitanja rukopisa „Otkopčavanje”, odmah sam ga video u obliku knjige, i odmah se setio da negde u svom dnevniku „Salita agli orti” imam prigodnu sentenciju za emotivno iznenađenje, koje me obuzelo. Kao da su se stari Egipćani umešali, neimarski kako su umeli, u stvaranje ove knjige!

Onaj ko voli da čita – čitaće i „Rat i mir” i „Otkopčavanje”, sa istim uživanjem. Uostalom, i sam pripadam toj vrsti čitalaca. Bertrand Rasel kao da je čuo ove moje reči kad je zapisao: „Kad uživate u gubljenju vremena, onda to nije gubljenje vremena!”

Zoran Ljubičić je majstorski pobegao od aforizama, kiteći svoje rečenice oneobičenim situacijama, sličnim nonsensu Danijela Harmsa, a poetski bogatim kao kod Mike Antića. Kada u priči „Uvek” napiše „Pamtim ono što ne vidim”, kao da slušamo zapitanog Miku: „Šta će nam narod, kad imamo ljude?”

Posle svake priče čitalac će zastati i razmisliti. Ili će priču usvojiti zdravo za gotovo, ili će pokušati da je završi u sebi, da joj doda još neko značenje. Tako čitalac postaje piščev saradnik, koautor, ili u najmanju ruku – zahvalni sledbenik. Još ako se prepozna u priči „Beleška pisca”, u rečima: „Sve što uradi čini mu se nekako poznatim, kao da ne živi prvi put”, onda će nastaviti da traga i dalje za svojom biografijom u LJubičićevim pričama. Nasmejaće se posle priče „Beznadežno”, jer je i sam svojevremeno kidao listiće, preslišavajući se da li ga devojka, ili devojku dečak, voli ili ne voli, ali su bili mudriji, izbegli su travku sa parnim brojem listića! 

Roman KARANTINIJA 3 Dragića Ilića

Treći deo uzbudljive romaneskne priče o balkanskoj pograničnoj oblasti, u kojoj autor prati sudbinu porodice koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo produžio je sopstveno lutanje, nastanivši se, preko reke, u Carevini.

“Svodeći istorijsko-pripovedne tokove svoje razgranate hronike, u trećoj knjizi Karantinije Dragić Ilić izgrađuje jednu dinamičnu, izražajnu i slikovitu pripovest o istoriji i sudbini. U njoj se sustiču i značenjski jednače različite i naoko nepovezane sekvence iz prethodnih knjiga, tako da se u celinskom pogledu raspoznaju tragični momenti i izdvoje herojsko-moralni uzori.

Čini se da je njihovo portretsko isticanje jedna od glavnih autorovih namera. Jer, sila zaborava razara  ukupnost slike prošlosti, ali ume da zaobiđe i poštedi naročite lične podvige, ako se oni pričom uverljivo ožive i predstave.

U ovoj se knjizi umešno ukrštaju i povezuju različiti vremenski planovi; različita iskustva, saznanja i značenja. Zbog toga je u njoj vidno skrupulozno autorsko istraživanje različitih izvora po dubini vremena, kao i nastojanje da se predmet istraživanja i opisivanja umno i saživljeno sagleda iz dve perspektive.

Opšte, hroničarske, one koja događaje i ličnosti povezuje na širokom planu vremena, i sužene, lične, u kojoj se dejstvo poraznih istorijskih ishoda sasvim konkretizovano prepoznaje, doživljava i tumači. 

Karantinija je Srpska istorijska priča – duga, zavojita i složena. Mučna i tragična. Događajno i značenjski bogata, živonosna i porazom slavna. Priča koja traje i ište savremeni nastavak.” – Mileta Aćimović Ivkov

Knjiga priča DUGO PUTOVANJE U TABANU Milana Micića

Baveći se  temom  sudbine srpskog naroda  na njegovom  severnom etničkom rubu i bolnim prelascima iz jednog identiteta u drugi, Micić uspostavlja ravnotežu između dve stožerne tačke ove knjige: s jedne strane, izdižu se surova predstava istorije koja „iskrivljuje lica“ i vekovi koji se „cere“ u lica stradalih dok oni koji, držeći „kuglu istorije“, drže na uzdi i duše namenjene za let iluzijama; a sa druge – viševekovno neklonuće i istrajnost jednog naroda u patnji koji, poput „kuća čiji se temelji pomeraju“, opstaje u misiji očuvanja sopstvenog identiteta.

U jezičko-stilski bogatim naracijama, tematsko-motivskim aspektima i unutrašnjem ritmu forme, priče iz ove knjige vode – katkad skriven a katkad eksplicitnije naglašen – intertekstualni dijalog sa proznim delima M. Pavića, Opsadom crkve Svetog Spasa G. Petrovića, Andrićevim pripovednim svetom, Seobama M. Crnjanskog, ili pak biblijskim motivima poput Potopa ili Proročkog sna…

I, veoma često, smeštajući svoj narativ između jave i sna („trn sna koji prolazi zenicama“), pisac sasvim suptilno i nenametljivo otvara još jedna vrata, u pravcu fantastičke književnosti, tek onoliko koliko je potrebno da se naracije ove knjige „prožmu oniričkim“ i da se jedinstvena priča o individualno-ljudskoj i kolektivnoj samoći „zamagli značenjima“ i poveže još jednom neraskidivom niti – SNOM.

Knjiga priča SKARABEJ OD ŽADA Emsure Hamzić

Pored nekoliko zbirki poezije i knjiga iz domena dečije književnosti, Emsura Hamzić se čitalačkoj publici predstavila i svojim proznim ostvarenjima, među kojima su roman Jabana i tri zapažene prozne zbirke – Jerihonska ruža, Večeri na Nilu i Smaragdni grad. Knjiga priča koja je pred nama nastavlja niz neverovatnih događaja junaka i junakinja i potragu za novim otkrićima i senzacijama, za novim paralelnim svetovima i alternativnim oblicima postojanja, čulnim i natčulnim iskustvima, još jednom afirmišući dominantnu odliku ovakve proze, a to je uronjenost junaka u sebe samog, tj. Potraga u najdubljim treptajima ljudske duše.

U širokom spektru simbola i tema, koji polaze od onih univerzalnijih: ljubav, vernost, identitet, smrt, postojanje… pa sve do konkretnih problema današnjice – pomodni trendovi, dehumanizovana civilizacija, laboratorijska „dostignuća”, informatička i tehnološka progresija sa naslućenim „pesimističkim futurizmom”, Emsura Hamzić kreativnim susretom iskušenja stvarnog života i umetnosti aktivira i pitanje statusa umetnika, kao i moć umetnosti u dekonstruisanju nametnute stvarnosti – u jednom autentičnom Univerzumu Teksta. Ono što svakako iznova stilski i narativno „osvežava” tekst iz stranice u stranicu jesu sveprisutna dinamika i igrivost jezika, kao i periodični obrti i neočekivana „razrešenja” samih sižea, sižea koji, iako funkcionišu samostalno, grade jednu jedinstvenu viziju autorke o Celini koja nije zaokružena, već u nizu epizoda formira mozaik snažne umetničke vizije o snazi umetnosti u preoblikovanju svekolike stvarnosti.

Roman DUH PRIČE I DRUGA IMENA Slobodana Mandića

Lavirintska čitanja teksta i stilski bogat narativ sa obiljem višeznačnih metafora i palimpsestskih nanosa naracije kojim se ispisuju Sećanja, Snovi, Život i Istorija, odlikuju i novu proznu knjigu Slobodana Mandića. Ovo je knjiga o priči i pričanju, o pripovedačima i o Duhu priče, nastala iz uverenja da je priča večna i sposobna da sabere i utegne ono što vreme odnosi i rastače: daje smisao haosu svakodnevice. Mandić je autor više romana i zbirki pripovedaka, esejista i autor dokumentarne proze. Nјegov roman Očev novi mandat u izdanju Agore i Gradske biblioteke u Zrenjaninu ovenčan je nagradom „Danko Popović“ za najbolju knjigu proze, a dobitnik je i nagrade „Beskrajni plavi krug” za najbolji roman za svoje delo Panonski palimpsesti.

  • Akcija! dugo putovanje u tabanu

    Milan Micić: Dugo putovanje u Tabanu

    880.00 RSD 799.99 RSD Dodaj u korpu
  • Akcija! karantinija

    Dragić Ilić: Karantinija 3

    990.00 RSD 899.99 RSD Dodaj u korpu
  • Akcija! otkopčavanje

    Zoran Ljubičić: Otkopčavanje

    880.00 RSD 749.99 RSD Dodaj u korpu
  • Akcija! Skarabej od žada

    Emsura Hamzić: Skarabej od žada

    880.00 RSD 799.99 RSD Dodaj u korpu
  • Akcija!

    Đeze Bordaš: Čas gospodnji

    880.00 RSD 799.99 RSD Dodaj u korpu

NOVA AGORINA BIBLIOTEKA 33!

Biblioteka „33“ značajan je izdavački poduhvat koji će mladim autorima do 33 godine otvoriti vrata za književni afirmitet i promovisati kvalitetno savremeno stvaralaštvo u domenu poezije, proze i esejistike. Uredništvo ove biblioteke čine značajne ličnosti iz književnog sveta – Sava Damjanov, Jovica Aćin, Gojko Tešić, Vladimir Pištalo i Nenad Šaponja. Prve knjige koje otvaraju ovu biblioteku su Lab teksta Miloša Jocića i Međuprostorje Dalibora Tomasovića.

Roman MEĐUPROSTORJE Dalibora Tomasovića

Ono što su definitivno značajni atributi ovog romana jesu originalnost, tj. samosvojnost, budući da je reč o jednom osobenom rukopisu sa apsolutno ličnim pečatom, kojim je autor ostvario možda i najveći izazov hermetičnog pisca – da ispriča Priču, ali da pritom ne odustane od zaumne lavirintske forme, da tekst prožme intertekstualnim, metatekstualnim i hipertekstualnim pasažima, i stvori rukopis koji korespondira sa postulatima ergodičke književnosti. Između zaumnog, autopoetičkog, prizivajući sopstvene filozofije postojanja i stvarajući simulakrum teksta iliti onu Bartovsku “eksploziju teksta“, a sve to u jednom značajnom eksperimentalnom podvigu koji je dobro poznat iz poetike kako srpskog, tako i šireevropskog postmodernizma, u podvigu “semantizacije forme”, ovaj roman sasvim smelo, ali autentično promoviše visoku literarnu i estetsku vrednost savremenog stvaralaštva. – Sava Damjanov

LAB TEKSTA Miloša Jocića

(eseji i radovi o avangardnoj, neoavangardnoj i postmodernoj srpskoj književnosti)

U dvanaest eseja i ogleda Miloš Jocić sa mnogo umešnosti tumači pretpostavke neoavangardne umetnosti, tekstualizma i prevlasti slike nad znakom, i različite formalno-eksperimentalne postupke koji uvažavaju stvarnost diskursa i to fantastičkog, parodijskog i burlesknog, bez obzira na striktno razgraničenje između poezije, proze ili naučno-teorijskog idioma.

Prof. dr Bojana Stojanović Pantović

Jezičko-vizuelne inovacije u centru su pažnje Miloša Jocića, pri čemu je važno istaći da on ima svest kako one nisu ekskluzivno čedo naše epohe već imaju i tradiciju, ali im tek savremeno doba – pored ostalog, i zbog intenzivnog razvoja tehnosfere! – pridaje značaj poetičkih dominanti i legitimnih komponenti visoke književnosti (za razliku od statusa pukog eksperimenta ili „pobunjeničke periferije“, tj. literarne alternative – kako ih je uglavnom tumačila oficijelna istorija srpske literature).

Prof. dr Sava Damjanov

Pamtim prvi čas na izbornom kursu „Avangardne, neoavangardne i eksperimentalne tendencije u srpskoj književnosti 20. veka“ na kojem se Miloš Jocić „dokopao“ Čekića tautologije Vojislava Despotova (iz hrpe knjiga koje sam doneo na čas kao dokument o nekanonizovanoj i marginalizovanoj književnoj proizvodnji) i svoju koncentraciju usmerio na čitanje ovog blistavog dela koje je svojevrsna istorija neoavangardnog i eksperimentalnog kontektsa na prostoru Jugoslavije. I tako je započeta jedna važna stvaralačko-naučna avantura Miloša Jocića u kojoj se prepoznaju izuzetna posvećenost, strast čitanja, otkrivalački interpretativni eros i fascinacija svim oblicima eksperimenta u književnoj umetnosti.

„No jedno je neosporivo sa ovom knjigom…“ – Jocić est arrivé!

Prof. dr Gojko Tešić

  • Akcija! LAB teksta

    Miloš Jocić: LAB TEKSTA

    770.00 RSD 649.99 RSD Dodaj u korpu
  • Akcija! MEĐUPROSTORJE

    Dalibor Tomasović: MEĐUPROSTORJE

    990.00 RSD 899.99 RSD Dodaj u korpu

 

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *