Close
Samanta Šveblin u užem izboru za međunarodnu „MAN BOOKER“ nagradu

Knjiga PTICE U USTIMA Samante Šveblin, koja se na srpskom jeziku pojavila 2015. godine u izdanju Agore, našla se u užem izboru za međunarodnu Bukerovu nagradu (Man Booker International prize 2019) u konkurenciji sa još 12 autora (Can Xue, Kina; Annie Ernaux, Francuska; Hwang Sok-yong, Južna Koreja; Marion Poschmann, Nemačka; Sara Stridsberg, Švedska; Juan Gabriel Vásquez, Kolumbija; Tommy Wieringa, Holandija; Alia Trabucco Zerán, Čile/Italija; Olga Tokarczuk, Poljska; Hubert Mingarelli, Francuska; Mazen Maarouf, Island/Palestina i Jokha Alharthi, Oman.

Najuži izbor od 6 knjiga biće objavljen 9. aprila, a pobednik 21. maja 2019. godine.

O knjizi:

Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se „opasno približavaju utopiji savršene knjige“. Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste.

U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo.

Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin („U stepi“, „Ptice u ustima“), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja („Deda Mraz spava kod nas“,“Glave o asfalt“), otud stalni prizvuk horora („Pod zemljom“, „Očajne žene“) ili apsurda („Crne rupe“) koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno pričom „Moj brat Valter“).

Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze („Benavidesov teški kofer“, „Irman“, „Očajne žene“, „Ptice u ustima“, itd) koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola („Pod zemljom“), čudo „jedne premise“ („Konzerve“, „Čovek sirena“, „Crne rupe“) prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja.

Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna, postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari. (Branko Anđić)

Samanta Šveblin (Samanta Schweblin, Buenos Ajres, 1978), spisateljica podjednako hvaljena od kritičara i čitalaca, diplomirala je na kinematografskoj školi Univerziteta Buenos Ajres.

Piše priče i filmske scenarije. Ishodište nereda (El núcleo del disturbio), njena prva knjiga priča, dobila je nagradu Nacionalnog fonda za umetnost 2001. Priče su joj uvrštene u mnoge antologije u Argentini, Španiji, SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Srbiji itd. Njena druga knjiga priča, Ptice u ustima (Pájaros en la boca), dobila je 2008. godine međunarodnu nagradu kubanske izdavačke kuće Kasa de las Amerikas. Izbor iz ove dve knjige, pod zajedničkim nazivom Ptice u ustima, objavljen je na srpskom jeziku 2015. godine, kada je autorka i boravila u Srbiji.

Godine 2014, objavila je svoj prvi roman Spasonosna razdaljina (Distancia de Rescate) koji je 2017, u prevodu na engleski kao Fever Dream, bio nominovan za „Men Buker” međunarodnu nagradu i pretvorio je u ljubimicu anglosaksonske kritike. Iste godine knjiga je prevedena i na srpski jezik i, kao i prethodna, izašla u izdanju Agore.

Tokom 2018. godine izašao je i njen novi roman Kentukis koji se bavi iskušenjima savremenog čoveka u užasavajućem okruženju novih tehnologija.

Sada, na početku 2019. srpski čitaoci imaju priliku da upoznaju još jedno Samantino delo, a to je zbirka priča Sedam praznih kuća u izdanju Agore.

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *