Izdavačka kuća AGORA ove godine obeležava 23 godine rada, nastavljajući tradiciju objavljivanja domaće i prevedene književnosti visokog kvaliteta. Tokom više od dve decenije postojanja, Agora je ostala verna svojoj misiji da neguje književnost koja inspiriše i oplemenjuje čitalačku publiku.
Stoga nam je zadovoljstvo da na ovogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga najavimo neka od novih izdanja u okviru Agorinih biblioteka.
Biblioteka AGORA
Etela Farkašova – Spasavanje sveta po G. (prev. Zdenka Valent Belić). Roman višestruko
nagrađivane slovačke autorke Etele Farkaš, poznate srpskim čitaocima po delima Scenario i Časovi letenja, predstavlja duboko filozofski i uzbudljiv književni izazov.
Spasavanje sveta po G. vodi vas kroz dramatičan portret žene G., čija opsesivna borba protiv entropije i haosa prerasta u ličnu misiju spasavanja svega što je vredno. Farkašova suptilno preispituje granicu između pojedinačne akcije i kolektivne odgovornosti, provocirajući pitanje: može li pojedinac doneti spas globalnoj stvarnosti?
Lina Meruane – Krv u očima (prev. Ana Marković). Roman značajne čileanske autorke o slepilu i
događajima koji se zbivaju u kratkom periodu nakon što junakinja doživi pucanje vena u očima pre
operacije. Taj krvavi, zamućeni vid kojim sada posmatra svet oko sebe govori nam pre svega o njenoj
naprasnoj izolaciji, o besu koji oseća, o njenom pokušaju da sagleda ili odbije svoju novu situaciju i ulogu žrtve s kojom ne želi da se pomiri.
Delom zasnovan na događajima iz autorkinog života, ovaj roman je mnogo više od autobiografije: polazeći od iskustva tela, Lina Meruane otvara teme individualnog i društvenog odnosa prema bolesti, stigmatizacije i odbacivanja obolelih, i mogućeg otpora pojedinca — pa i samog smisla nenormalnog i čudovišnog.
Tomislav Osmanli – Stub koji peva (prev. Sašo Ognenovski). U ovom romanu istaknuti makedonski
pisac postavlja ključna pitanja egzistencijalne prirode. Njegovi likovi su i opipljivi, ali i simbolički
višeslojni. Književna magma ovog romana razliva se kroz buduća bivstvovanja čoveka koga je u svojim
ranijim delima ovaj izuzetan autor razmatrao i kroz distopijsku prizmu.
Roman napisan s dubokom stilskom posvećenošću koja podseća na onu T. Mana, a njegove sentencije odjekuju u duhovnom spektru makedonske književnosti kao blagotvorno pisanje koje i uzbuđuje i podstiče na razmišljanje.
Oja Bajdar – Noć dece s psima (prev. Avdija Salković). Roman koji s pravom možemo nazvati prvom
ekološkom distopijom turske književnosti. Oja Bajdar usmerava pero ka globalnoj klimatskoj krizi i čoveku koji se u toj krizi zatekao: izgubljen, uplašen, ali još uvek sposoban da se promeni. Hoće li nakon godina suše, žeđi i ratova, u globalnom potopu koji će sve zbrisati, nada uspeti da se ponovo rodi sa „Decom s psima“? Može li susret Dece s psima i Dece klime doneti spasenje budućnosti?
Sesilija Mangera Brejnar – Novinarka (prev. Anđelka Cvijić). Literarna misterija savremene
filipinske književnosti smeštena na Filipinima 1909. godine, u doba kada su Španci otišli, a Amerikanci tek počeli da utiskuju svoj pečat nad zemljom. Udovica Ines, zajedno sa svojom neobičnom saveznicom, francuskom krojačicom Melisandom, kreće u potragu za istinom o svešteniku pronađenom mrtvim u potoku, sve kako bi oslobodila sina iz zatvora. Ono što započinje kao istraga jednog ubistva prerasta u dublje traganje, za smislom, istinom, i granicama ljubavi, odanosti i prijateljstva.
Stanislav Rakuš – Sažaljivost (prev. Mihal Harpanj). Najnovija knjiga slovačkog pisca
Stanislava Rakuša Sažaljivost sastoji se od pet pripovedaka u kojima dolazi do konfrontacije uobičajenih
dana sa izoštrenim, graničnim situacijama i ugroženošću. Konfrontacije proizlaze iz zapadnoslovačke iistočnoslovačke sredine, seoske mladosti i gradske savremenosti likova, njihove mladosti, starenja i starosti. Suštinsko ishodište pripovedaka jeste porodična sredina, i na njenoj pozadini kretanje i život protagoniste u geografski udaljenoj sredini.
Šebnem Išiguzel – Konak suza, Ada, 1876 (prev. Avdija Salković) – roman koji progovara pričama o
časti i svetim vrednostima, s druge strane uzavrelim mislima o slobodi… Značajna turska spisateljica,
Šebnem Išiguzel u ovaj roman unosi nov, živ, razigran glas, pun ljubavi, radosti i snage, i time obogaćuje ne samo svoj književni izraz, već i samu književnost. Konak suza je potresna, nežna i hrabra priča o devojci koja se usudila da počne život u svetu koji je od nje tražio nestanak. Priča o ženama koje ćute, o onima koje kapuju, i o jednoj koja je progovorila. I
Omer Sejfetin – Harem (prev. Avdija Salković). „Harem” – sukob Istoka i Zapada u srcu jedne žene i
jednog braka! Omer Sejfetin, osnivač moderne turske pripovetke i jedan od najuticajnijih pisaca svoje epohe, u ovoj kratkoj prozi maestralno osvetljava duboke društvene pukotine koje se otvaraju između tradicije i savremenosti, između žene i muškarca, između prošlosti i budućnosti. Ova priča je više od porodične drame – ona je ogledalo jednog vremena, društveni komentar i literarni dragulj turske književnosti s početka 20. veka.
Zbignjev Masternak – Sirotani (prev. Olga Lalić Krovicka). Ne znam da odgovorim na pitanje zašto
mi se ovaj tekst tako dobro čita. Da li zbog toga što se u njemu probija retka danas konvencija pikarskog romana? Ili me dira u njemu simetrija iskustva? Jer kao student za vreme komunističke Poljske skitao sam po pariskim trotoarima siromašniji od junaka ovog romana. A možda simpatija prema autobiografskoj priči u kojoj preovladira junakova strast, njegova vera u smisao pisanja. Ljude sa strašću lako je zavoleti. (Kšištof Zanusi)
Eliezer Papo – Zbrka riješenih zadataka iz života i poetike. Reaktuelizujući žanrove kakvi su
anegdota, beseda, citat, palimpsest, reinterpretacija; sasvim smisleno aktuelizujući različite jezičke registre, i postavljajući sve to u poredak ove knjige, pisac kao da nas podseća da je preobilje kojim nas kao čitaoce obasipa, to poetsko i istorijsko nasleđe, i dalje tu. I da ga on eruditno ali prevashodno celishodno udeva u svoju teksturu.
Odgovore na zadatke iz života, Papo je pronalazio (a i dalje to čini) u biblijskom tekstu, čija kanoničnost nije kraj nego početak rešavanja zadataka i iz života i iz poetike.
Biblioteka KALENDAR
Vladimir Pištalo – Luke. Jedan od najznačajnijih i najprevođenijih srpskih autora današnjice vodi nas na sasvim različita mesta širom naše planete u svojoj novoj putopisnoj knjizi: nekad je to priča iz nepoznate zemlje (Bocvana), a nekada priča sa mnogo reperkusija iz različitih književnih stvarnosti (Njujork); putujemo od Viktorijinih vodopada do vulkana Etne, od megalopolisa do pustara ovog sveta, od ljudi do usamljenosti, od Herkula do Van Goga, pa sve do istorijskih dubina na koje čitalac neočekivano nailazi, otkrivajući u geografiji i dubini istorije.
Luke su istovremeno poseban, izoštren i u pozadini krupno kadriran pogled na našu planetu.
U njima se oseća toplina stvarnog doživljaja, dubina percepcije i književne memorije.
Uostalom, pisac nam sam daje svoj ključ za putovanja ka nepoznatom: „Putujem ne da bih video,
već da bih naučio da gledam… Čovek mora nešto znati da bi nešto video.
Vladan Matić – Mapa preleta.Novi mikroroman V. Matića koji možda najbolje reprezentuju rečenice autora: “S ove strane je sigurnost, Poredak. Napolju su: Postapokaliptični pejzaž i nepoznata čudovišta koja ga obitavaju; Ruševine davnih civilizacija; Divljina sa ruševinama, ili – prosto – divljina. Šta je, pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, unutra, a šta spolja? Unutra, to je Partija. Unutra, to je ideologija, i posao. Napolju, to je minsko polje, divljina.”
Zoran Ljubičić – Nedovršena fotografija. Nova zbirka mikro-priča savremenog srpskog pisca koju
odlikuje svedenost i ekonomičnost forme ali bujna imaginacija, stilski preplitaji i narativ ispunjen humorom i ironijom, sa uplivom sentimentalnih pasaža i autorefleksija.
Aleksandar Gajić – Ključ prevrata. Radnja drugog romana Aleksandra Gajića smeštena je u drugu
polovinu septembra i prve dane oktobra 2000. godine, uoči i tokom istorijskih promena koje su se odigrale sa državnim prevratom i padom režima Slobodana Miloševića. Smešten u faktografski tačan milje predrevolucionarnih i revolucionarnih događaja, roman prati fiktivne ali paradigmatične likove koji su upleteni u okultno-paraistorijski triler koji je nevidljiv za učesnike „velike istorije”.
Ljiljana Lukić – Septembrina. Pred čitaocem je tiha, ali snažna proza, priče u kojim se život prikazuje u
svojim paradoksima… vrsta knjige koja ne galami, ali ostaje u čitaocu dugo nakon čitanja. Njeni junaci nisu heroji u epskom smislu – to su obični ljudi, često na ivici, rastegnuti između onoga što osećaju duboko u sebi i onoga što im stvarnost, rutina i društvene okolnosti nameću. Tu dolazi do sukoba, ali ne nužno dramatčnog – češće je to sukob u tišini, u pogledu, u misli koja ostaje neiskazana.
Biblioteka POGLED PREKO SVEGA
Aleksandar Petrov – Od vladike do Gospoda. Kroz kapiju Njegoševe paradigme u srpskoj poeziji 20.
veka, i potom nastavljajući čitalačko putovanje kroz srpsku poeziju presudnog vremena Prvog svetskog rata, časopise, njihove manifeste, saradnike, teme, preko predela srpskoruskih književnih veza, do dveri koje vode ka Gospodu i pitanju kako su oni srpski pesnici, koji su posle Drugog svetskog rata izgubili domovinu, pisali u američkom rasejanju, Petrov čitaoca vraća „kući” kao posle imaginarnog putovanja, ali verovatno sa dva pitanja: Prvo – nisu li istorijska vremena vidno različita, a teme književnosti izazovno slične? I drugo – šta je to što, i u našem vremenu veštačke inteligencije, čini književnost nezaobilaznom destinacijom?
Živojin Pavlović – Belina sutra. Pred čitaocima je kapitalna knjiga iz pera značajnog književnika i
filmskog reditelja Živojina Pavlovića koja na sasvim originalan način, svojstven velikom duhu, tematizuje
odnos stvarnosti i umetničkog dela. Reč je o drugom, pročišćenom izdanju knjige Belina sutra koja
sačinjavaju tekstovi posvećeni umetnicima Tomislavu Mijoviću, Ljubi Popoviću, Vitomilu Zupanu,
Aleksandru Tićmi, Dušanu Makavejevu, Ljubodragu Jankoviću), kao i naknadno dodati oni posvećeni
Milanu Kašaninu i značajnim ličnostima iz domena slikarske umetnosti, gde se kao glavni junaci pojavljuju Ratko Lalić, Petar Omašikus, Rade Marković i Uroš Točković.
Ljubica Arsić – Goli i obučeni. Knjiga eseja-priča naše istaknute spisateljice i jedno drugačije čitanje
književnosti koje se dovodi u vezu sa modom i njenim značenjem u određenoj epohi, staležu, društvenoj grupi; kako odeća oblikuje karakter, zašto prikriva određena svojstva lika, kako utiče na postupke i šta saopštava ostalim „glumcima” na velikoj književnoj i životnoj pozornici.
Zalažući se u istoriju rukavica, pantalona, mundira, džinsa, cipela i seksi donjeg veša prognanog iz srpske književnosti, autorka analizira čovekov odnos prema telu, preporučujući da se drugačijim čitanjem i tumačenjem pronikne u alhemiju književnog postupka, koji se pojavljuje u zadivljujućem, prikrivenom vidu.
Dragan Aleksić – Obilatnost (prir. Gojko Tešić i Iva Tešić). Ni ne znamo više koje je ovo iznenađenje
po redu koje nam stiže od Gojka Tešića, ovoga puta koautorski sa ćerkom Ivom Tešić. Obasuli su nas
priređivači onim više od dadaizma – koliko obilato, još više OBILATNO. Knjiga koja je prava riznica
Aleksićeve poezije, proze, eseja, kritika, članaka, književnih razgovora, hronikalnih zapisa, koja svedoči o
„stvaraocu koji u svakoj formi donosi izvesnu novinu“.
Iznenađeni ovakvim bogatstvom, ovakvim darom, „novinom“, ovako retkim izdavačkim poduhvatom, priređivači nam ne daju da ostanemo time i zadovoljeni nego nam najavljuju da je ovo tek prva od četiri knjige odabranih dela Dragana Aleksića.
Čedomir Mirković – Šta nam knjige kažu. Dvogodišnji dnevnički zapisi značajnog književnika i
književnog kritičara i u izvesnom smislu nastavak njegovih prethodnih knjiga: Bez iluzija, Ponoćni dnevnik, U kritičarskoj dokolici, Nove dokolice, Nevidljivi okviri okviri, 1001 dan – na domak nečega.
Zapisi koji su spomenik jedne svakodnevice ali i jedne epohe, svih onih unutrašnjih i egzistencijalnih identitetskih pitanja, samorefleksije nad datim okolnostima, datostima, izborima… previranjima.
Pavle Ugrinov – Nulta egzistencija: Dnevnik 1990-2006. Dnevnički zapis književnika, dramaturga,
reditelja i akademika Pavla Ugrinova tokom šest decenija umetničkog stvaralaštva. Od dolaska u Beograd 1946., izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radioteleviziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame, ovo troknjižje prožeto važnim kulturnopolitičkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena. U ovoj, poslednjoj knjizi dnevnika, Ugrinov prati godine raspada i sloma Jugoslavije.
Đorđe Pisarev – Šeherezada i pokradeno pamćenje. Tokom 2024. godine u novosadskom “Dnevniku”
objavljeno je pedeset kolumni – eseja pod zajedničkim nadnaslovom “Priče o knjigama”. U knjizi koja je
pred nama, ovi eseji su sakupljeni u rukopis koji je prosto vapio za zajedničkim koricama što od njih čini (ne)planiranu knjigu!
Kao u maloj prodavnici literarnih tajni eseji pripovedaju (ne)ispričane priče o ispovednoj prozi, novom sentimentalizmu, ekološkom romanu, bestselerima, top listama, romanima i lažima, svetu kao ogromnoj knjizi, junacima, piscima i čitaocima, o jeziku bajki, dečacima biciklistima i devojčicama koje vole romantiku, redaktorima istine i korektorima istorije, izgubljenim svetovima, životima umetnika i, na kraju, o jedenju i udisanju knjige.
Biblioteka TA MESTA
Nenad Šaponja – A Brisel se da prehodati lako, 4. dopunjeno izdanje. Pred čitaocem je knjiga putopisa
koja se ne ispušta iz ruku, iako se ne zna šta je pre – putopis toka svesti ili naručeni javni dnevnik. Ova
knjiga je drugačija, neuhvatljiva: nosi čitaoca kao nabujala reka. Boraveći na sasvim različitim tačkama
zemaljskog čara, Šaponja piše kao da ste vi bili tamo. Njegov smisao putovanja postaje vaš smisao čitanja.
Mentalnim tragom Crnjanskog, on će vas odvesti baš u one nepoznate prostore koji su to čak i kada izgledaju poznatim, već viđenim. Maskiran u izdavača, ovaj naš pesnik, sve u slavu književnosti i njenog smisla, špartajući po svetu, otkriva da je taj svet bitno drugačiji od naših preovlađujućih stereotipa o njemu.
Biblioteka POSEBNA IZDANJA
Nebojša Jevrić – Luda kuća, zbirka kolimni-priča. Nebojša Jevrić je autentična i nesalomiva ličnost,
poznat po svojoj neposrednosti, hrabrosti i neustrašivosti u istraživanju i pisanju. Kao novinar i ratni
izveštač, ne beži od teških tema niti kompromisa – uvek traži istinu, čak i kada to znači suprotstavljanje
opšteprihvaćenim narativima.
Njegov stil je oštar, britak i beskompromisan, ali istovremeno emotivan i duboko ljudski.
Kao pisac, Jevrić ima sposobnost da prepozna i prikaže sirove emocije i sudbine običnih ljudi, posebno onih koje je život bacio na marginu. Njegova dela su često prožeta melanholijom, ali i surovom realnošću.
Biblioteka SAVREMENA POEZIJA
Nebojša Lapčević – Pastir i runolist. Semantički veoma složena, antropološki i psihološki slojevita i
mozaična pesnička knjiga u kojoj uočavamo dominaciju biblijskih motiva, mitova, legendi, istorije, istorije umetnosti, savremenosti i, konačno, erotike.
U kontekstu drugih književnih ostvarenja Nebojše Lapčevića, tu nam se obznanjuje kosmogonija Tromoravlja koje sadrži mnoštvo manjih, komplementarnih svetova.
Njihove odlike i dobro osmišljeni poredak i odnos, proizvode harmoniju. Stvaranje svakog od njih „podseća početak poezije”.
Biblioteka HYPERLINK
Nenad Šaponja – Joyful Water. Prevod poetske zbirke značajnog savremenog pesnika Nenada Šaponje Srećna voda na engleski jezik (prev. Vuk Tošić). „Nema poezije bez metafizičkog sagovornika. Bez partnera u svetu čistih duša. Bez nagoveštaja tog sveta.
U svakom slučaju, zrna tuge seju se na tlo poezije, usred njene neizmerne lepote. I samo velika tuga može prizvati istinsku radost, da pokaže da život ipak postoji. Najčešće se suočavamo sa izazovima iluzija i iskušenjima komunikacije sa himerama – ali gde smo mi? Gde je naša svrha, i kako prepoznati suštinu? Kako prepoznati gde duša spava? I kako je probuditi? Bar na trenutak?
Kako postojati izvan vidljivog bića? Kako pronaći mesto u ovom svetu za dušu – svoju sopstvenu? Kako
prepoznati njeno stanište? Kako prepoznati svrhu i trag njenog puta? Kako istovremeno postojati tamo gde jesmo i gde nismo? – O tome večno razmišljam.“
Add Comment