Close
Beogradski sajam knjiga u vašem stanu!

Ukoliko iz nekog razloga niste uspeli posetiti Beogradski sajam knjiga koji je upravo zavšen, ne očajavajte, u našoj internet knjižari i dalje traje.

Do 10. novembra Agorine knjige možete kupiti po specijalnim sajamskim cenama u našoj internet knjižari uz BESPLATNU DOSTAVU za narudžbine preko 1500 din!

Već 17 godina, izdavačka kuća Agora neguje prave književne vrednosti objavljujući relevantna dela, kako domaćih, tako i stranih autora.

Za vas smo spremili listu sa 11 knjiga koje preporučujemo.

Sajamske akcijske cene knjiga već od 99 dinara

VIŠE O NOVIM KNJIGAMA

Novi romani stranih autora Agora

Ukoliko se osvrnemo na 2019. godinu, može se reći da će je svakako obeležiti izlazak kapitalnog romana Deca naše ulice egipatskog Nobelovca i jednog od najznačajnijih glasova savremene egipatske literature – Nagiba Mahfuza.

Mahfuz je jedini arapski pisac ovenčan Nobelovom nagradom a ovaj roman je njegovo najpoznatije delo koje mu je, zajedno sa Kairskom trilogijom, donelo ugled najvećeg arapskog romansijera. Autor je preko 30 romana, a prevođen je na 50-ak svetskih jezika. Poznato je da je, upravo zbog romana Deca naše ulice, Mahfuz ušao u sukob sa radikalnim islamistima, usled čega je na njega izvršen atentat od čijih se posledica nikada nije oporavio.

Ovaj kontroverzan i provokativan roman koji tematizuje egipatsko podzemlje i nudi razvijenu alegorijsku sliku mita o stvaranju sveta i širenju grada kao univerzalne metafore civilizacije biće promovisan na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, a budući da je ovogodišnji gost Sajma upravo Egipat, Agora će publici imati priliku da predstavi i još jedno značajno ostvarenje egipatske savremene književnosti u prevodu na srpski jezik, a to je roman Priče Jusufa Tadrosa Adila Ismata, egipatskog autora i dobitnika Medalje Nagiba Mahfuza za književnost.

Reč je o knjizi koja tematizuje pogoršanje situacije egipatskih hrišćana i njihovo otuđenje u sopstvenoj zemlji. Romaneskna pripovest koja je istovremeno i intimna priča o bolu, čežnji i iskušenjima umetnika, predstavljena kroz sudbinu slikara čija se sudbina ostvaruje u vreme kada Egipat doživljava velike ekonomske i društveno-političke promene propraćene dubokim krizama.

I ove godine, Agora nastavlja tradiciju negovanja najznačajnijih savremenih stvaralaca hispanoameričke književnosti. Ovogodišnja književna „poslastica“ svakako je četvrta u nizu objavljena knjiga Luise Valensuele, jedne od najznačajnijih i vodećih savremenih argentinskih književnica, koja će imati tu čast da ove godine otvori najveći latinoamerički sajam knjiga u Gvadalahari.

Knjiga provokativnih eseja i razmišljanja o književnosti Opasne reči bavi se temom ženskog pisma i njegovog odnosa prema politici, erotici i mitu, s posebnim osvrtom na argentinske i latinoameričke društvenoistorijske prilike i književnu tradiciju. Nakon dve objavljene knjige u Agori, čitaocima ćemo predstaviti i novu zbirku priča Samante Šveblin Sedam praznih kuća. Samanta Šveblin stekla je status jedne od najharizmatičnijih spisateljica savremene hispanoameričke književnosti.

Ona, po sopstvenom priznanju, veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost a užasava se dosadne. I upravo u „zavodljivoj“ formi priče, i ovaj put autorka kreira zavodljivi put ka sedam praznih kuća, gde njeni junaci istražuju sopstvene strahove i granice između otuđenja i normalnosti. Narator je „zdrav razum koji razmatra lude ljude, ili ljude koji ozbiljno razmišljaju da se okrenu ludilu“, u širokom moru uznemirujućih atmosfera i šokantnog spektra senzacija koje se pojavljuju iz stranice u stranicu.

U okviru biblioteke „Agora“ promovisaćemo i niz drugih dela iz svetske književnosti koja su na svetskoj književnoj sceni potvrdila svoj kvalitet, poput zbirke priča Lori Mur – Okorelost, uzbudljive knjige jedne od najomiljenijih i najpopularnijih američkih spisateljica i vodećih savremenih autora kratke priče koja svojim jezičkim, stilskim i formalnim bogatstvom osvaja čitaoce širom sveta. Lori Mur dobitnica je više književnih priznanja poput Nagrade O. Henri, Ria nagrade za kratku priču, a knjiga Okorelost jeste i prvi prevod ove autorke na srpski jezik.

Tu je i roman neobičnog naslova Luj ili Jahanje na kornjači. Roman švajcarskog autora Mihaela Hugentoblera mnogo je više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju utkao i disput o odnosu između istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat s kraja 19. veka. Knjiga prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba.

Još jedan biser švajcarske književnosti jeste novela Plavi sifon Ursa Vidmera koja se ubraja među najznačajnija dela švajcarske književnosti. Poput „bajke za odrasle“ reč je o poetskom putovanju kroz vreme u kojoj pripovedač s jedne strane opisuje svoje fantastično putovanje u vlastitu prošlost, a s druge putovanje svoga nekadašnjeg dečačkog Ja u budućnost.

U prevodu sa turskog, roman Još Hakana Gundaja, jedan od najznačajnijih romana današnjice pisca prevođenog na 20-ak svetskih jezika otvara i dokumentuje sasvim aktuelnu temu izbegličke krize u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku. Hakan Gundaj je za ovaj roman dobio jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Francuskoj – nagradu Femina.

I u biblioteci „Kalendar“ izlazi nekoliko novih naslova domaćih autora među kojima  je jedan svakako obeležio 2019. a to je Značenje džokera Vladimira Pištala, koji je za kratko vreme dobio svoje drugo izdanje. Knjiga jednog od najprevođenijih srpskih pisaca današnjice i dobitnika NIN-ove nagrade, pisana u tananim registrima između eseja i priče, ali kao čarobna knjiga u slavu smeha.

Nove knjige domaćih autora Agora

Uz pomoć književnog ogledala, u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, otkrivaju nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura – srpske i američke – van svih stereotipa i propagandi, ali otkrivaju nam i smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije knjige, već i kao crvenu nit naših života.

Među drugim naslovima iz nacionalne književnosti izdvajamo i roman Zapisi iz Novog Saraja Vladana Matića (knjiga o fantastičnom gradu u kojem je sve ujedno i moguće i nemoguće), zbirku priča Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe Ilije Bakića, jednog od najznačajnijih savremenih pisaca u domenu fantastične književnosti, roman Ostrvo, povratak traje u maniru najbolje istorijske metafikcije, kao i drugo izdanje romana Nizvodno Đorđa D. Sibinovića – roman-ispovest koji obeležava mučno traganje junaka za korenima, utemeljenjem suštinom u jednom konfuznom vremenu, pisan u maniru savremenih Korena Dobrice Ćosića i Proklete avlije Ive Andrića

Prethodne godine, Agora je pokrenula novi izdavački projekat – Sabrana prozna dela Save Damjanova u četiri knjige („Damjanov: Iskoni be slovo“), od kojih je u 2018. godini iz štampe izašlo Istraživanje savršenstva, a u 2019. i Kolači, Obmane, Nonsensi, kao sasvim nova reaktualizacija najeksperimentalnijeg projekta mlade srpske proze iz 80-ih godina prošlog veka.

Kolači, Obmane, Nonsensi jeste knjiga koja je mesto ukrštaja tradicije srpske narodne kulture, karnevalske renesansne književnosti F. Rablea, odnosno uticaja savremenih modernističkih i postmodernističkih autora poput Dž. Džojsa i H. L. Borhesa.

Potrebno je istaći i novine u okviru biblioteke „Arijel“ u kojoj se pojavljuje novi prevod nemačke poezije, ovaj put u prevodilačkom peru Stevana Tontića jednog o najuglednijih nemačkih pesnika srednje generacije, Jana Vagnera. Zbirka izabranih pesama Autoportret s rojem pčela poezija je autentičnih formalno-jezičkih inovacija i reafirmacije tradicionalnih oblika lirike, koja donosi jedan sasvim drugačiji doživljaj poetskih svetova.

Tu je i novi poetski rukopis istaknutog makedonskog pesnika Riste Lazarova – Lavirint, koji je svojevrsna „revizija arhetipskih mitova u prevodu autora i Snežane Savkić, kao zbirka Azbest savremenog rumunskog pesnika Roberta Šerbana u prevodu S. Gvozdenovića. Ovaj nagrađivani autor, prevođen na više svetskih jezika, ispisuje poetski rukopis autentičnog jezgrovitog stila i sasvim neobičnih jezičkih gravura kao pravo osveženje savremenom pesništvu 21. veka. U okviru ove biblioteke, objavili smo i jednog domaćeg autora, zbirku pesama Groznica severa Slavomira Gvozdenovića.

Biblioteka „Ta mesta“ ove godine obogaćena je još jednom putopisnom knjigom. U pitanju je putopis Arse Pajevića Priviđenje pred duhovnim očima (prir. Branislav Čurčov) – reizdanje devetnaestovekovnog putopisa Arse Pajevića o učestvovanju u petstogodišnjoj vidovdanskoj proslavi u Kruševcu, oslobođenom gradu kneza Lazara. Izveštaj sa putovanja Arse Pajevića koji stilski nadmašuje izveštaje savremenika, a u novom ruhu, današnjem čitaocu pruža dragocen uvid u stanje srpskog društva, kulture i države pre sto trideset godina.

Ono što će svakako obeležiti ovu godinu, jeste nekoliko izdanja naših autora u prevodu na engleski jezik u okviru biblioteke „Hyperlink“. Među njima su roman Milenijum u Beogradu / Millennium in Belgrade V. Pištala (roman koji je preveden na više stranih jezika, a u Srbiji doživeo svoje šesto izdanje. „Visoka“ ratna književnost i nezaobilazna knjiga za razumevanje devedesetih u Srbiji.

„Osetljiv i žestok, ironičan i tačan, halucinantan i liričan, upravo čaroban portret Beograda, grada rođenog u jednom snu“), Ekscentriče priče / Very eccentric stories Save Damjanova (izbor priča jednog od najznačajnijih postmodernih autora koje vode humorni dijalog sa stereotipima i tabuima društveno-političkih, kulturnih, ideoloških aspekata – a sve to u visoko erotizovanom i parodiranom tekstualnom univerzumu), Ako dugo gaziš u ponor / If You Gaze Long Into An Abyss Enesa Halilovića (Roman koji je, prateći potresnu sudbinu svoje junakinje Najre, za kratko vreme privukao pažnju srpske čitalačke javnosti.

„Halilovićev roman daje slobodu svakom čitaocu, da ga percepira u željenom ključu: kao crnoproznu, naturalističku povest jednog nedoba; kao hroniku varoši, koja prerasta u sveopštu sliku aktuelne društvene dekadencije; kao autentičnu, ličnu povest žene u muškom svetu; najposle, kao filosofski bedeker kroz ontološka traganja.“) i Filozofija entropije / Philosophy Of Entropy, filozofska studija Nikole Kajteza.

Od Agorinih izdanja posebno izdvajamo

Jevgenij Vodolaski, Dom i ostrvo ili Instrument jezika, proza

Podeljena u pet tematskih celina, knjiga koja se nalazi pred nama može se čitati kao uzbudljivi kolaž životnih epizoda iz piščeve biografije upotpunjen sa četiri dodate priče i obimnim intervjuom pisca koji jeste „magični kvadrat“ o životu, jeziku, istoriji i književnosti.

U ovoj fluidnoj knjizi višestruko nagrađivanog ruskog autora, čiji se književni opus često dovodio u vezu sa prepoznatljivim glasovima Nabokova i Eka, Reči i Bića koegzistiraju i neprimetno prelaze jedno u drugo stvarajući kompilaciju tekstova o piščevom životu, uspomenama na porodicu, prijatelje i naučnike, ali i o teškim sećanjima na najtragičnije dane života pod opsadom Lenjingrada, koje dopunjuju promišljanja o moći jezika, govora i reči, i tako oblikuju neponovljivi komad o tokovima Istorije.

Pretendujući da bude autentičan, autor ove tekstove imenuje kao non-fiction iskušavajući čitaoca da se zapita o njihovoj verodostojnosti, jer oni predstavljaju upravo ono što su za pisca i Život i Priča – jedna velika Neizvesnost i „zagonetka smisla“.

Segmenti ove knjige pojavljivali su se u različitim vremenima i različitim uslovima; neki od njih ranije nisu uopšte zabeleženi jer su vodili „slobodne usmene egzistencije“. Povezujući ih pod jednim naslovom – Dom i ostrvo ili Instrument jezika, pisac je osetio da ova „mala kolekcija nije bez unutrašnje dramaturgije“.

Uokvirena pričom o Puškinskom domu na čijem čelu je bio naučnik svetskog glasa – Dmitrij Sergejevič Lihačov, zahvaljujući čijim intervencijama kod tadašnjih vlasti Puškinski dom postaje Dom i Ostrvo, oaza stvaralačke atmosfere, ova knjiga napisana je kao autentična autobiografija i priča o unutrašnjoj drami Duše, ali i kao poetički dnevnik koji svedoči o tome da „granica između čoveka i teksta nije toliko jaka kao što se ponekad može činiti“.

Klaris Lispektor, Legija stranaca, priče

Jedan od osnovnih motiva Klarisinih priča i romana jeste čudesni trenutak ličnog preobražaja. Baš onda kada celo biće za to sazri, junacima njenih dela dešavaju se naizgled slučajni susreti, otkrovenja, hazardi, koji, iako bi, naizgled, prošli ispod radara kakvog velikog narativa, zapravo podstiču na onaj pokret koji menja sve. Zbirka Legija stranaca posuta je upravo takvim trenucima.

Otvara je mala devojčica koja u silnom profesoru krupnih ramena, pričom o blagu, „razvezuje crne snove o ljubavi”, slične onima koje je on u njoj jutrima izazivao. A jedna druga devojčica, u pripoveci koja zatvara zbirku, mora najpre proći, preko jednog malenog pileta, kroz sve razorne i surove sile prve žudnje, kako bi mogla otići iz detinjstva i postati „hindu princeza koju u pustinji čeka njeno pleme”.

Čitav svet koji ispisuje Klaris Lispektor nalikuje usnama devojčice Ofelije iz priče koja daje naslov zbirci, suvim usnama koje upućuju hitni zov. Protagonisti priča najednom, iz naizgled uspavanog unutrašnjeg sveta, otkrivaju da žele(…), da im je nužna ona razarajuća želja od koje svaki pravi život počinje.

U ovoj zbirci, pred nama su događaji usled kakvih u naše, naizgled uređene vrtove, nahrupi čitava legija stranaca. I to strano neminovno mora postati deo organizma i preobraziti ga.”

Ova zbirka neverovatnih priča još jednom potvrđuje zašto je Klaris Lispektor često nazivana „brazilskim Kafkom”. To poređenje proističe iz najznačajnije njene srodnosti sa autorom Preobražaja: njihovo pisanje ne liči baš ni na jedno drugo.

Pojava dela Klaris Lispektor i sama je, u književnosti na portugalskom jeziku, jedna od tih tačaka sa koje nema povratka i koja otvara nešto u potpunosti novo.

Mej Halid: Teretana, roman

Pred čitaocem je knjiga koja kroz niz uzbudljivih priča-slagalica koje se kreću između Zapada i Istoka, Švajcarske i Egipta, povezuje  priču o književnoj umetnosti i stvaranju sa pričom o životu i intimnoj drami orijentalnih žena.

Glavni protagonista romana jeste devojka koja, kao mlada spisateljica, osvaja boravak u Švajcarskoj – u neobičnoj „kući pisaca“, gde piše svoj prvi roman. Sanjajući da jednom postane poznata u svetu književne umetnosti, ona prolazi kroz ličnu krizu identiteta, mučena prisustvom čuvene književnice Bidaje el Ulfi, u čijem se delu naša junakinja nalazi kao sporedni lik.

Poput stvaralačkog kompleksa i utvare koja je neumorno proganja, Bidaja el Ulfi postaje snažan impuls koji do samog završetka knjige nagoni mladu spisateljicu na borbu sa sopstvenim bićem i snovima o savršenom romanu.

Sa druge strane, ispisujući svoj roman, ona se opredeljuje za imaginarni prostor teretane u kojem se prepliću intimne drame dvaju kategorija žena u Egiptu: dama iz visoke klase koje u teretanu dolaze kako bi utrošile slobodno vreme i onih žena zaposlenih u teretani.

U zamršenoj mreži ljudskih sudbina i otvaranju vrata ka položaju žena u orijentalnom Egiptu, Mej Halid eksplicitno ili pak nevidljivim narativnim nitima, svaku priču i svaku pojedinačnu sudbinu povezuje u neraskidivu celinu. Švajcarska i Egipat postaju Jedno: priča sa Istoka i priča sa Zapada jesu jedna jedinstvena nezavršena Priča – o borbi sa samim sobom.

Linda Van Mihem, Hermelin, roman

Događaji iz marta 2013. godine kada je Belgija izbacila oko tri hiljade dece na ulicu uskrativši im mogućnost stanovanja, školovanja, lečenja i prava na normalan život, podstakli su autorku ovog romana da ispiše potresnu ispovest o životima onih potpuno napuštenih, knjigu nastalu iz „besa, stida i neverice”.

Kao simbol egzistencijalne patnje obezvređenih „lunja“, glavna junakinja romana – Savana, mlada ulična plesačica koja na sve načine pokušava izbeći surovost društveno-političkog uređenja i opasnosti „podzemlja“, živi u sećanjima na zakrilje roditelja koje je izgubila, prolazeći kroz trnovit put straha, bola i novih životnih gubitaka u svetu u kojem nema milosti za one obeležene migrantskim pečatom.

Njenu sudbinu pratiće prisustvo nekoliko likova u romanu među kojima su Enriko, figura zaštitnika koja će ublažiti Savanin ulazak u surovo bivstvovanje sa ostalim mladim „lunjama“, zatim zla kob uspeha Fereirine stranke Mia Patria, otelotvorena u liku Gregoara Gonelia – opsesivnog „istrebitelja“ usmerenog samo na to da Savana padne upravo u njegove ruke, ali roman će obeležiti i prisustvo dečaka sa kosom izrazito bele boje, poput krzna hermelina. Hermelin postaje simbol Anđela, Savanin anđeo čuvar i čudni nemi saputnik u svim njenim nedaćama.

Međutim, i Anđele odnosi ponor. Smrt Hermelina do koje dolazi u pucnjavi u trgovinskoj radnji, kao da još jednom donosi pesimističku poruku o veoma čestoj sudbini obezvređenih mladih lutalica – o smrti i samoći.

U jednom od trenutaka potpunog beznađa i zapitanosti nad sopstvenom sudbinom, Savana izgovara rečenicu: Da li postoji užasniji osećaj od osećaja potpune napuštenosti?

I upravo ova knjiga omaž je Veronici Kantijon, novinarki stradaloj pod nerazjašnjenim okolnostima, nakon niza intervjua načinjenih sa devojkom koja je smelo iznela surovosti o stvarnom životu mladih ljudi koji se odvija na ulicama, o potpunoj napuštenosti, bez prava na življenje. Pred čitaocima je knjiga koja je goli Život.

„Životni putevi protiču naporedo ili jedan preko drugog. Ponekad se samo ovlaš dotaknu. Ponekad se isprepletu da bi potom opet bili razdvojeni…“

Sara Bom: Starac i jednooki, roman

Debitanski roman Sare Bom fascinantna je priča između straha i uzbuđenja, svesti i podsvesnih lutanja, savremenice i sećanja; priča o neobičnom prijateljstvu pedesetogodišnjeg čoveka sa psom koji kao sasvim slučajni saputnik, ubrzo postaje osnovni simbolički stožer svih identitetskih metamorfoza koje junak romana proživljava.

Izolovan od sveta realnosti, a u sopstvenoj samoći izgubljen u potrazi za samim sobom, on pronalazi alternativni život u svetu knjiga. Takvu harmoniju unutrašnje tišine remeti pojava čudnog jednookog pratioca, psa čija ga sudbina iznova retrospektivno vraća na dobropoznate puteve detinjstva, u oživljene uspomene na oca i njegovu smrt, na sve surovosti i teskobe sveta u kojem smo „uvek uplašeni“.

Osakaćeni pas čak postaje projekcija želja naratora, ali i svih njegovih padova, gubitaka i omalovaženih ciljeva, ona transcendencija samoga sebe u oblast radikalne identifikacije. Tako i pas i čovek zapravo jesu „autsajderi“ u klaustrofobičnoj zajednici iscrpljeni tugom i strahom. U jednom od mnogobrojnih ispovednih pasaža, protagonista izgovara: „Spolja smo i dalje onako crni i kvrgavi kako nas je priroda načinila. Ali iznutra, ja se nekako osećam drugačije. Osećam se kao da sam poživotinjio. Sada je u meni neobuzdanost koja je počela sa tobom”.

Neizvesnost, nemir i strah, kako navodi kritika, obiluju ovim romanom, ali može se reći da ova knjiga veliča jednu od danas možda sve više izgubljenih vrednosti, a to je empatija, koja se u potresnim kolažima o odnosu ljudskog i (ne slučajno) životinjskog bića, uzdiže kao poezija senzornog iskustva i ogoljeni portret duše – neponovljivim jezikom Sare Bom u svim svojim zbunjujućim lepotama.

Sara Bom (1984, Lankašir) irska je autorka mlađe generacije. Dobitnica je više književnih priznanja u Irskoj i Engleskoj, a njen prvi roman Starac i Jednooki (2015) za kratko vreme osvojio je čitalačku publiku širom sveta, dobivši nekoliko književnih nagrada. Dve godine kasnije, objavila je i svoj drugi roman Utabana staza. 

Santjago Ronkaljolo, Stid, roman

Intimna kamera romana Stid velikog peruanskog pisca Santjaga Ronkaljola, prati članove tri generacije jedne prosečne porodice u Limi. Roman jednostavnim i neposrednim jezikom oslikava život iznutra, onakav kakav zaista jeste, u Peruu, u Japanu, u Meksiku. Ili Srbiji.

Šest tačaka gledišta ogoljavaju izgubljene iluzije tri generacije. Protagonisti romana suočavaju se sa problemima tipičnim za svoje godine i sredinu u kojoj žive. Sredovečni Alfredo saznaje da mu je ostalo još šest meseci života (i dve godine da isplati hipoteku), ali ne uspeva to da saopšti nijednoj osobi iz svog okruženja. Njegova žena Lusi „imala je mnogo toga da ispriča svom mužu, ali nije tačno znala šta”, a u nedostatku životnih (i bračnih) uzbuđenja sama sebi piše anonimne erotske poruke. Njihova ćerka Marijana, trinaestogodišnjakinja u raljama puberteta, između licemerja okruženja i porodične anemije odlučuje da žrtvuje – sebe.

Najmlađi član porodice, Serhio, simbol dečje nevinosti/surovosti, živi u svetu mašte na oštroj ivici tragične stvarnosti. A senilni Dejka, kadar „da posegne za uspomenom iz 1956. i da je iskoristi kao da je jučerašnja”, jednako je željan ljubavi, pažnje i društva, u staračkom domu ili porodici. U ovoj galeriji intimnih uvida junacima se pridružuje i mačor Roki, koji romanu daje nesvakidašnji ritam, komičnost i uravnoteženost, bori se sa nagonskim zovom za parenjem, mirisom koji mu „stvarno radi grozne stvari”.

U toj tragikomičnoj priči, svaki junak poseže za određenim lažnim predstavama ne bi li opstao. Kao i svi mi, uostalom.

„Premda roman Stid od samog početka stavlja do znanja da je reč o darovitom književniku koji vešto koristi svoj novinarski i televizijski zanat, njegova najveća vrednost jeste univerzalnost, izuzetno razumevanje autora prema vrlinama i manama svakog lika – tolika da i čitalac s njima oseća empatiju – i činjenica da je u ovoj knjizi, baš kao ponekad i u životu, svaka stvar nazvana svojim imenom.”

Giljermo Martinez: Odvratna sreća, priče

Giljermo Martines odavno ima svoju publiku u Srbiji; njegova prva dva romana su objavili novosadski „Svetovi“, sledeća dva – beogradska „Laguna“. Antologijska priča Veliki pakao objavljena je, kako dolikuje, u „Agorinoj“ Antologiji savremene argentinske priče; no njegove pripovetke nikad dosad nisu kod nas bile objavljivane.

Priče odabrane u ovoj knjizi predstavljaju Martinesov literarni svet, trikove njegovog zanata i srećan amalgam naučnika zabrinutog pred enigmom postojanja i malovaroškog teniskog šereta. Po temama koje se kroz sve njegove knjige provlače, može se mirne duše reći da mu je delo veoma koherentno, takoreći monolitno, profesorski kontrolisano i uravnoteženo – bez viška i bez manjka.

Martinesova ličnost sa mnogostrukim dnom stvara i takvu književnost, iako to ne podrazumeva konvencijalno pozitivističko uprošćavanje; njegove teme su egzistecijalne, vanvremene, osmišljene kao matematički problemi ravnoteže nužnosti i slučajnosti, hronološkog i paralelnog vremena, stvarnosti i njenih alternativa. Ali logičar kao da se samom sebi pomalo ruga (nikad čitaocu) jer finom ironijom i humorom relativizuje svoj naučni pristup primenjujući ga na nizgled trivijalne teme.

U njegovim pričama i romanima pojavljuju se pohotni profesori i izazovne studentkinje, iskusne i uvenule barske dame i golobradi zavodnici, senilne i mrgodne babe i umorni očevi, teniseri, bolničarke, umišljene književne veličine, zločinci i žrtve, običan svet. Naučni metod tek odškrine vrata da pokaže načas kako svakodnevica nije samo ono što se vidi, da banalna stvarnost često sadrži neslućenu višeslojnost koja ponekad može biti fantastična, apsurdna ili jeziva.

Privlačnost Martinesovih knjiga – naročito priča – je u toj dobro skrivenoj ruci majstora da prevede univerzalne istine u zanimljive, često napete sadržaje, pritom ne propuštajući žanrovska poigravanja – od Le Karea preko Lafkadija Herna i Poa, do Borhesa i pomalo zaboravljenog Kiroge – i umešno primenjujući Velsovu teoriju fantastike jedne premise.

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *